      |
|
||
|
| |
|
||
Radio Sa sajta Radio Indeksa (tekst iz 2007. godine) ISTORIJAT „INDEKSA 202” I „INDEKSOVOG RADIO POZORIŠTA” Studentski radio program „Index 202” počeo je kao jednosatna dnevna emisija na stanici „Beograd 202” 1. oktobra 1971. godine. Prvi urednik bio je Rajko Pavićević. Mnoga danas poznata imena srpskog novinarstva, književnosti i umetnosti prošla su kroz redakciju „Indexa 202”, kao saradnici, redaktori ili urednici. Uz tadašnju progresivnu beogradsku omladinsku štampu, „Index 202” je bio glavna škola modernog i nezavisnog novinarstva. PREDISTORIJA Krajem sedamdesetih godina počelo se sa emitovanjem kratkih radijskih dramskih formi, preteče onoga što će kasnije postati „Indexovo radio pozorište”. Teme su bile vezane isključivo za studentski život, a prvi glumci su bili Vesna Pećanac, Zorica Šumadinac, Ljiljana Šljapić, Marko Nikolić i Miodrag Andrić (Ljuba Moljac). Nešto kasnije nastala je i emisija VRT (skraćenica od „Večernji radio teatar”) koja je, u stvari, predstavljala javno izvođenje u Studentskom gradu, koje je emitovano u okviru „Indexa 202”. Od 1978. „Indexovo radio pozorište” emituje se kao jednosatna radio komedija, a pravili su ga sami članovi redakcije „Indexa 202”. Kasnije im se priključuju Ljuba Ninković, Nenad Radulović (Neša Leptir), Dragana Marković, Slobodan Bićanin - Bićko i Branislav Petrušević – Petrući. Urednik „Indexovog radio pozorišta” i najzastupljeniji autor, u to doba, bio je Dragomir Bulić, a jedan od bitnijih autora i glumaca – Zvonimir Šimunec. Iz tog vremena ostala je zapamćena emisija „Džumburike”, kao i performans Neše Leptira „Storija o Baba Višnji”. Tada su kroz redakciju „Indexa 202” prošli mnogi, danas poznati novinari, poput Branke Krilović, Snežane Bogavac i Aleksandra Crkvenjakova, dok su urednici bili Rade Radovanović i Nenad Šebek. PRAVI POČETAK Prekretnicu u radu „Indexa 202” predstavlja 1982. godina, kada na čelo redakcije dolazi Radoman Kanjevac, a iz nje odlaze mnoga stara imena, dok na njihova, redaktorska (urednička) mesta, dolaze Jugoslav Ćosić, Petar Lazić i Saša D. Kovačević, koji uz preostali deo „starije” ekipe (Boža Đuran i Stevan Vuletić) čine da dnevne emisije „Indexa 202” postignu enormnu slušanost. Emisiju za srednjoškolce rade, u to vreme mlađahni, Vojislav Žanetić i Nenad Cekić, a emisiju za strane studente Stiv Hanington. U to vreme „Index 202” počinje da se bavi ozbiljnim društvenim problemima, veoma često zadirući u tzv. nedodirljive teme, poput bratstva i jedinstva, Predsedništva SFRJ, Partije, JNA itd. Slede i prve zabrane, šikaniranja i problemi zbog emisija: o homoseksualcima (Kanjevac), o demonstracijama na Kosovu (redakcija), o namštanjima za izbor studenta-prorektora (Kanjevac), kao i Lazićevih otvorenih pisama Nikoli Ljubičiću (Predsedniku Predsedništva SFRJ) i Ivanu Stamboliću (Predsedniku CK SK Srbije). Javni napadi su učinili da dnevni „Index” u to vreme bude mnogo popularniji od „Indexovog radio pozorišta”. U to vreme „Index 202” je bilo jedino mesto na kome su se mogle čuti „zabranjeni” sagovornici (Dobrica Ćosić, Milovan Đilas...), kao i zabranjene teme. Jedina tema kojom se „Index 202” (kao ni „Indexovo radio pozorište”) nije bavio 1982. i 1983. godine – jeste Josip Broz Tito. Ali, i to je bilo pitanje dana... „Indexovo radio pozorište”, maltene preko noći je izbilo u vrh popularnosti emisijom Saše D. Kovačevića „Komplikovani prenos” iz 1983. godine. Urednik „Indexovog radio pozorišta” u to vreme bila je Verica Lazović. Zahvaljujući uspehu „Komplikovanog prenosa”, u kome su se prvi put čula „goruća” politička pitanja, kao i imitacije tipičnih predstavnika bratskih naroda i narodnosti – autori počinju da se bave isključivo „vrućim” temama, kojima se (osim omladinskih i studenstkih medija) u to vreme niko nije bavio. Uspeh „Indexovog radio pozorišta” 1983. i 1984. godine nije prošao nezapaženo kod nadležnih struktura. Što je bivala veća popularnost kod slušalaca, to se, neminovno, povećavala zabrinutost kod odgovornih za stanje svesti u narodu. Počinju prve javne prozivke (SUBNOR, partijski funkcioneri, kao i „zabrinuti građani”), dolazi do prvih zabrana, skidanja sa programa, kao i izbacivanja delova tekstova od strane tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika „Beograda 202”. Podignute su i prve optužnice. Obavljeno je i prvo suđenje „Indexovom radio pozorištu” u Jagodini zbog „Komplikovanog prenosa” koji je izveden na Danima komedije. Uprkos tome što je kaseta sa emisijom bila već rasprodata i nije zabrinula nikoga, optužnicu u Jagodini podigao je javni tužilac na pritisak „zabrinutih građana”. Presuda je, ipak, bila oslobađajuća. Od jeseni 1983. do leta 1984. skoro da nijedna emisija nije emitovana u integralnoj verziji, uvek bi se pronašao neki deo teksta koji nije bio za javnost. Nekoliko emisija nikada nije emitovano, kao npr. „Gospođa ministarka, danas” (Dragomir Bulić) i „Kroz pustinju i prašumu Jugoslavije” (Petar Lazić). Od emitovanih emisija, najveću popularnost imali su „Boj na Kosovu” (Duško Radulović), „Velo misto” (Vojislav Žanetić), „Kvarljivo leto 84.” (Jugoslav Ćosić) „Pozdravi, želje i sve po spisku” (Petar Lazić), „Slučaj Bagrokomerc” (Saša D. Kovačević), kao i „Snežana i osam patuljaka” (Vojislav Žanetić). Pored pomenutih autora, u tom periodu tekstove za „Indexovo radio pozorište” pisali su Tatjana Nikolovska, Ljiljana Jorgovanović i Nenad Cekić. „INDEX” JE TRIPUT VIDEO TITA Druga prekretnica u istoriji „Indexa 202” i „Indexovog radio pozorišta” desila se u maju 1984. kada se po prvi put javila jedina tabu tema, koju „indexovci” do tada nisu dirali. Naravno, reč je „pokojnom predsedniku, koji je i dalje bio živ u srcima mnogih”. Prvo je za Uskrs (koji je pao na 4. maj – dan Titove smrti), emitovana emisija „Indexovog radio pozorišta” – „Isus se vraća kući” (Jugoslav Ćosić, Petar Lazić i Vojislav Žanetić). Tada se prvi put u etru ondašnje SFRJ čula imitacija J. B. Tita (koji na kraju emisije vaskrne i silazi u svoje bratske narode, da ih razvađa). U to vreme postojao je običaj da se za 4. maj stoji u 3 h i 5 min, kao simbolično odavanje pošte drugu Titu, jer je u tom trenutku, po verziji državnog vrha, on umro. Kako deo ekipe, koji se vraćao sa emitovanja baš u 3 h i 5 min. nije stao – u Radio Beogradu je nastala afera popriličnih razmera. Bio je to dokaz da „indexovcima” ništa nije sveto. Sve je ipak ostalo u okviru radijskih kuloara, jer niko iz rukovodstva Radio Beograda i „Beograda 202” nije smeo da prijavi taj, za ono vreme „najveći mogući greh”, da se ne bi potegla i njihova odgovornost. Završilo se samo pretnjama milicijom i hapšenjem. Još se afera oko stajanja, odnosno nestajanja za 4. maj nije stišala, a sutradan po Danu mladosti (26. maja), Petar Lazić objavljuje u dnevnom „Indexu 202” komentar u kome napada pompeznost i svrhu sleta na Stadionu JNA – znatno pre slovenačke „Mladine”. Taj komentar postaje jedina tačka dnevnog reda „Odbora za zaštitu imena i dela Josipa Broza Tita”. Pošto stavove iz teksta počinju da brane (prvo stidljivo, a potom sve otvorenije) i neki drugi mediji, pre svega omladinski, kao i jedan broj nezavisnih intelektualaca – jedine konkretne posledice bile su suspenzija autora na neodređeno vreme i zabrana ulaska u zgradu Radio Beograda, kao i skraćenje sezone „Indexovog radio pozorišta”. Do tada, a i kasnije, sve do ukidanja – praksa je bila da se premijere „Indexovog radio pozorišta” emituju od septembra do kraja juna a reprize u letnjem periodu. To je već vreme kada je Verica Lazović napustila „Indexovo radio pozorište”, pa su se autori tekstova menjali u svojstvu urednika emisij PREKRETNICA Ta, 1984. godina po mnogo čemu je prekretnička, kako za „Indexovo radio pozorište”, tako i za ceo „Index 202”. Te godine objavljena je prva u nizu knjiga sa tekstovima za „Indexovo radio pozorište” – „Kvarljivo leto 84”, dobijen je prvi Oskar popularnosti (u redakciji je nastala neviđena svađa oko toga da li nastupati na takvom mestu sa raznim estradnim likovima), dobijen je prvi „Veliki gran pri” na Festivalu JRT u Ohridu, prvi put se redakcija pojavila na naslovnim stranama i duplericama, kako tabloida, tako i tzv. ozbiljnih novina, prvi put su reporteri iz sveta doši da intervjuišu članove redakcije, kao primer „medijskog čuda koje se dešava u socijalistčkoj Jugoslaviji”, prvi put je obavljeno javno snimanje u „Sava centru”, itd. Posle nasilno završene polusezone (maj), i u isto vreme nikada veće popularnosti, redakcija se okuplja u septembru da nastavi sa radom i tom prilikom dolazi do novih, ključnih promena. Na mesto urednika, umesto Radomana Kanjevca dolazi Nenad Cekić, na mesto urednika „Indexovog radio pozorišta” Petar Lazić, umesto jednog broja starijih i iskusnijih novinara i redaktora, sve veći broj dnevnih emisija „Indexa 202” preuzimaju Aleksandar Vasić, Srđan Kusovac, Srba Bogdanović, Zoran Ljubičić (pisali su i tekstove za „Indexovo radio pozorište”), kao i Dragan Đilas i Zoran Mamula. Sa mesta ton majstora, koji je radio skoro od samih početaka „Indexovog radio pozorišta”, odlazi čuveni Mile Pile Miletić, a na njegovo mesto dolazi Vladimir Vlada Petrović. Ustalila se i glumačka ekipa „Indexovog radio pozorišta” u sastavu: Nenad Radulović, Dragoljub S. Ljubičić Mićko, Branislav Petrušević Petrući, Slobodan Bićanin Bićko, Dragana Kaucki (ranije Marković), Zoran Milovanović Suljo, Srđan Pešić i Bojan Banović. Čest gost postaje Bora Đorđević, snimajući najčešće songove za emisije. Naredne godine dešava se i zanimljiv transfer. Pošto je smenjen sa mesta urednika „Ritma srca” zbog objavljivanja ankete „Treba li nam Artuković” (dešava se u vreme hapšenja ratnog zločinca Artukovića) – Darko Dača Kocijan dolazi u „Index 202” da vodi emisiju u terminu posle „Indexovog radio pozorišta” umesto Petra Lazića, jer ovaj odlazi u vojsku. Na mesto urednika "Ritma srca", umesto Darka Kocijana, iz "Indexa 202" odlazi Stevan Vuletić, ranije zamenik Radomana Kanjevca. To je za ono vreme bio nezamisliv transfer, s obzirom da su „Index 202” i „Ritam srca” od osnivanja bili konkurenti, kao što su bile i stanice na kojima su emitovani „Beograd 202” i „Studio B”. Na čelu sa Nenadom Cekićem, nova ekipa nastavlja u stilu svojih prethodnika. Među novinarima „Indexa 202” bili su i Marijana Milosavljević, Verica Bradić i Marija Miljević. I dalje je „Index 202” jedna od najslušanijih emisija na radiju, „Indexovo radio pozorište” se presnimava i prepričava, dobija nagrade, izlazi nova knjiga, organizuju se javna snimanja (u pozorištu „Duško Radović” i „Sava centru”), glumci gostuju na brucošijadama, a „Indexovi” novinari sve su češći gosti u etru ili na stranicama tzv. ozbiljne štampe. U „Indexovom radio pozorištu” najčešća forma su parodije na tada popularne TV serije i filmove. U tome se posebno isticao Jugoslav Ćosić sa serijalima od po nekoliko epizoda „SIV i dom” i „Dom zdravlja Švarcvald”. „Indexovo radio pozorište” polako postaje kultna radio emisija u tadašnjoj Jugoslaviji, iako je mogla da se čuje samo sa predajnika „Beograda 202” na Avali, koji je bacao signal na 50 do 100 km oko Beograda. GODINE ZAPLETA Jeseni 1987. odigrala se istorijska „Osma sednica”. Tenzije na Kosovu su rasle, a lagano se nazirao raspad Jugoslavije. Praktično, tada počinje era „slobizma”... Redakcija „Indexa 202” dočekuje to vreme u međusobnom trvenju. Prestaju da govore najbolji prijatelji, neki demonstrativno napuštaju „Index 202”. To je vreme i prvog štrajka novinara. Ekipa „Indexovog radio pozoršta”, takođe je posvađana. Napustili su je neki od najbitnijih likova, na čelu sa Nenadom Radulovićem. Umesto njega, kao zamena, pojavljuje se imitator Goran Stojićević Karamela. U periodu od maja 1985. do juna 1987. promenilo se nekoliko urednika „Indexovog radio pozorišta”. Najduže su se na tom mestu zadržali Saša D. Kovačević i Zoran Ljubičić. Pojavljuju se i novi autori tekstova: Nenad Opalić, Jasminko Stepić i Nebojša Spaić. Među novinarima i urednicima „Indexa 202” tada su bili: Aleksandar Žigić, Milica Kuburović, Snežana Dakić, Slavica Jovović, Biljana Srbljanović, Milica Delević... Septembra 1987. na mesto (ovaj put „doživotnog”) urednika „Indexovog radio pozorišta”, vraća se Petar Lazić. On vraća staru glumačku ekipu, kojoj se na dve godine pridružuje i Maja Sabljić. Umesto parodija na popularne TV serije i humora koji je prethodne godine bio usmeren zadovoljavanju ukusa najširih slojeva slušateljstva, „Indexovo radio pozorište” opet pravi zaokret ka „vrućim” temama i „nedodirljivim” likovima. Jedna od posledica takvog zaokreta je i to da je posle Osme sednice, tadašnji glavni urednik „Beograda 202” skinuo 12 uzastopnih emisija (napisanih, snimljenih i montiranih), najčešće zbog pominjanja Slobodana Miloševića. Da apsurd bude veći, tekstovi iz nekih od zabranjenih emisija, iskorišćeni su u novogodišnjem TV programu za doček 1988. Na Prvom programu tadašnje Televizije Beograd emitovana je parodija na „TV dnevnik” koju su napisali Petar Lazić i Jugoslav Ćosić. Domaćin je bio Omer Karabeg, a spikeri i voditelji bili su glumci „Indexovog radio pozorišta”. U istoj novogodišnjoj noći, na Drugom programu TV Beograd, emitovana je emisija iz studija TV Sarajevo, koju su zajedno napravili „Indexovo radio pozorište” (Beograd), „Top lista nadrealista” (Sarajevo) i „Zločesti dječaci” (Zagreb), na tekstove Petra Lazića i Neleta Karajlića. Iz potrebe da se napravi nešto što će konačno moći da se emituje i na talasima „Beograda 202”, a da bude na nivou dotadašnjeg ugleda „Indexovog radio pozorišta”, Petar Lazić je dao oglase u novinama: „Jeftino prodajem papagaja s greškom”, „Prodajem original strane parfeme, pakovane u kanisterima” i „Potrebni mladići i devojke za snimanje umetničkog filma, sa životinjama”. Ljudi su se javljali na te oglase, te su tako nastala 4 nastavka antologijske emisije „Nazovi O radi oglasa”. U prve dve emisije „papagaja s greškom” i „strane parfeme” „prodavali” su Dragoljub S. Ljubičić Mićko i Slobodan Bićanin Bićko. U druge dve emisije, kasting za uloge u „umetničkom filmu sa životinjama” obavljali su Neša Leptir i Mićko. Od prve dve emisije napravljena je jedna od 45 minuta, koja je dobila nekoliko nagrada na raznim festivalima, dok su trake sa druge dve emisije, posle samo jednog emitovanja zauvek "nestale" u katakombama Radio Beograda. Za vreme snimanja emisije „Nazovi O radi oglasa”, dok je objašnjavao slušateljki kako će u filmu imati scenu seksa sa pitonom, Nenadu Raduloviću je sinula ideja o projektu „Slobodan Đorđević Piton”, u okviru koga je snimio parodiju na narodnjake, dve emisije „Indexovog radio pozorišta” i održao veći broj nastupa. Treća zajednička knjiga tesktova za „Indexovo radio pozorište” objavljena je 1988. pod nazivom „Čekajući himnu”. SLUČAJ „B92” Ljubljana i Zagreb su već uveliko imali svoje omladinske radio stanice, tako da je bilo krajnje vreme da se to desi i u Beogradu, mada je u „Indexu” još 1983. napisan projekat na tu temu. Maja 1989. ekipa „Indexa 202” u saradnji sa omladinskom emisijom „Ritam srca” Radija Studio B osniva Omladinski radio „B92”. Glavni urednik nove radio stanice bio je Nenad Cekić, a odgovorni urednik Veran Matić. Emisija „Indexovo radio pozorište” se tada paralelno emituje i na „Dvestadvojci” i na „Devedesetdvojci”, a imalo je i neke kraće dramske forme na „B92”. Tokom 1990. je objavljena i serija od 6 knjiga tekstova „Indexovog radio pozorišta”. Međutim, između „studenata” i „omladinaca” postojale su ozbiljne konceptualne razlike. Ljudi iz „Indexa” su zagovarali stvaranje komercijalne i samostalne radio stanice, sa profesionalnim informativnim programom i zabavnim emisijama u duhu „Indexovog radio pozorišta”. Ekipa iz „Ritma” je bila za alternativni pristup životu, alternativnu muziku, alternativne goste... Neki taj sukob koncepcija svode samo na izbor muzike i netrpeljivost između dvojice urednika, mada je kasniji razvoj događaja pokazao da su razlike mnogo dublje. Juna 1990. „Index 202” se vraća na program „Beograda 202”, a deo novinara i urednika iz „Indexa” je ostao na „B92” i godinama činio jezgro njegove Informativne redakcije. GODINE RASPADA U skladu sa trendom raspada države, krajem osamdesetih i početkom devedestih polako počinje i da se razdvaja brend zvani „Index” na nekoliko delova. Najpre se, kao poseban projekat, odvajaju scenski nastupi, tako što pod firmom „Indexovo pozorište”, jednom godišnje, jedan ili dva autora i veći deo glumačke ekipe kreiraju pozorišnu predstavu, koja posle premijere u „Dvorani Doma sindikata” krene na turneju po Srbiji, Jugoslaviji i ostatku sveta. Za to vreme na „Beogradu 202”, autorska radijska ekipa „Indexovog radio pozorišta”, koji su činili Petar Lazić (urednik i scenarista) i Lazar Bošković (realizator i scenarista), pisala je tekstove (pojedinačno ili zajedno) za oko 70% radijskih premijera. Ostale tekstove pisali su Aleksandar Vasić i Vojislav Žanetić. Kao autori, u tom periodu, sporadično su se pojavljivali i Dejan Gligorijević, Dragomir Bulić i Bora Đorđević. Ton majstori su bili Srđan Stojiljković i Goran Ivanović. Tekstove za scenske nastupe „Indexovog pozorišta” pisali su Jugoslav Ćosić, Saša D. Kovačević, Vojislav Žanetić i Dragoljub S. Ljubičić Mićko. Osnovnu glumačku ekipu činili su Dragoljub S. Ljubičić, Branislav Petrušević, Slobodan Bićanin i Ranko Goranović. Snimanjem predstava nastala su i video izdanja: „Ne ostavljajte me samog dok himna svira”, „Svet ili ništa”, „Istočno od Rajha”, „Brat i mir”, „Tamo daleko je sunce”... Tokom devedesetih „Indexovo radio pozorište” osvojilo je još pet „Oskara popularnosti” Radio TV revije za najslušaniju radijsku emisiju. Petar Lazić, Lazar Bošković i Vojislav Žanetić dobili su 1992. „Godišnje nagrade Radio Beograda za najbolju emisiju”, a Petar Lazić i „Godišnju nagradu za ukupno stvaralaštvo na programima Radio Beograda”, kao i „Nagradu kritike Udruženih radio stanica Srbije”. Za novogodišnji program TV Politika 1993. Lazar Bošković i Vojislav Žanetić napisali su emisiju „Noć TV Bolikita”. KONAČNO RADIO! Tokom studentskih demonstracija 1992. godine Univerzitetski radio “Indeks” su osnovali Univerzitet u Beogradu i Univerzitet umetnosti. Emitovanje na frekvenciji 88,9 MHz počelo je 19. juna 1992. u 15:20 iz Studija 15 Radio Beograda u Makedonskoj ulici, na osnovu ugovora o saradnji beogradskih univerziteta i RTS-a. Ubrzo je ugašena jednosatna dnevna emisija „Index 202”, a na „Beogradu 202” je svoj termin nedeljom od 13.00 do 14.30 zadržalo „Indexovo radio pozorište”. Emisije „Indexovog radio pozorišta” koje se pamte iz vremena samog kraja osamdesetih i prve polovine devedesetih su: „Crvenkapa” (poslednje pojavljivanje pred mikrofonom Nenada Radulovića), „Vas da bije niko ne sme kod Terazijske česme” (prvo „glasovno” pojavljivanje Slobodana Miloševića) i serijal „Nesalomivi” autora Petra Lazića; „Dedinjastija” i „Potpisani” autora Lazara Boškovića; zatim zajednički tekstovi Petra Lazića i Lazara Boškovića: „1001 mrak Sloborezade”, „Maratonce prči počasni drug”, „Odbrana i zaštita i poslednji dani”, „Ko to tamo Ženeva”, „Dan i noć đenerala”, „Indexovo šoder poselo” (sa Borom Đorđevićem); kao i tekstovi Aleksandra Vasića „Ljubav na seoski način” i Vojislava Žanetića „Sahranjivanje Jugoslavije”. Sredinom devedesetih su izdate još dve knjige tekstova – „I zabrana dela” Lazara Boškovića (1995.) i „Godine zapleta” Petra Lazića (1997.) Poslednja emisija „Indexovog radio pozorišta” na „Beogradu 202” emitovana je maja 1996. jer je rukovodstvo RTS-a i „Dvestadvojke” zaključilo da “više nema programskih potreba za takvom emisijom”. A onda su se desili lokalni izbori i građanski i studentski protesti 1996-97. Reporteri Univerzitetskog radija „Indeks” su svakodnevno izveštavali o protestima na ulicama Beograda i gradova Srbije, a iz čuvenog „vukomobila” (džip sa razglasom) je obavljan i direktan prenos protestnih šetnji i mitinga. U tom periodu proslavile su se, tada mlade novinarske snage: Jovan Palavestra, Zlatko Minić i Igor Jovanović. Deo ekipe ugašenog „Indexovog radio pozorišta” pravio je u to vreme kultni satirični list „Naša krmača”. Deset minuta uoči početka protesta građana u centru Beograda zbog izborne krađe, 3. decembra 1996. u 14.50, predajnik Univerzitetskog radija „Indeks” je isključen. Glavni i odgovorni urednik Univerzitetskog radija „Indeks” Nenad Cekić zatražio je ostavku republičkog ministra za informisanje Aleksandra Tijanića. Cekić u pismu Tijaniću kaže: „Pišem Vam povodom bezumnog čina isključivanja radio stanica Index i B92. Nemamo mnogo toga da vam kažemo, niti želimo da molimo za pomoć. Očigledno je da Vi pomoć niti želite, niti možete da pružite. Zbog toga Vam poručujemo da prestanete da se pravite ludi, jer se samo tako nećemo osećati kao budale. Ukoliko odmah ne podnesete ostavku na funkciju ministra za informisanje, u istoriji srpskog novinarstva ostaćete upamćeni kao njegova najveća sramota, što će svakako narušiti Vašu sopstvenu sliku o sebi. S malo preostalog poštovanja, Nenad Cekić”. Oko 16.30 vraćen je signal, ali znatno oslabljen, tako da su program mogli da čuju samo stanari ulica oko predajnika na Zvezdari. Dva dana kasnije predajnik je vraćen na normalnu snagu, zahvaljujući poštenim ljudima iz tehnike RTS-a i svakodnevnim protestima građana i studenata. Univerzitetski radio „Indeks” je 1997. izdao CD „Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga”, sa pesmama domaćih izvođača posvećenim protestima 1996-97. godine. Kao rezultat režimske politike prema nezavisnim medijima, „Indeksu” su značajno opali prihodi od marketinga, jer su preduzeća trpela neprijatnosti zbog reklamiranja na mediju koji se suprotstavlja zvaničnoj, manipulativnoj medijskoj politici. To je dovelo do neminovnosti da se „Indeks” obrati donatorima iz zemlje i inostranstva, kako bi se omogućio kakav-takav opstanak na medijskom nebu. Tokom 1997. na mesto direktora marketinga dolazi Zoran Mihajlović Karlo. GAŠENJE Krajem 1998. politička situacija oko Kosova i Metohije se zaoštrava, a režim Slobodana Miloševića kreće u otvoren sukob sa nezavisnim medijima. Na sastanku sa urednicima medija u Vladi Srbije, glavni i odgovorni urednik Univerzitetskog radija „Indeks” Nenad Cekić pitao je potpredsednika Vlade Milutina Bojića na osnovu koje zakonske regulative Vlada uvodi vanredno stanje u medijima. Direktna posledica tog logičnog pitanja stiže već sutradan, 8. oktobra 1998. oko 19 časova, kada su novinari „Indeksa” dobili od radnika obezbeđenja RTS-a nalog da se do ponoći isele iz prostorija u zgradi Radio Beograda u Hilandarskoj ulici. Već u 10 minuta iza ponoći „Indeks” je počeo ponovno emitovanje progama, na novoj frekvenciji 99,8 MHz, iz novih prostorija u Palati „Beograđanka” na 17. spratu. Ubrzo je počelo i ometanje tog programa sa zgrade RTS-a u Košutnjaku. A 11. oktobra 1998. uveče inspektori saveznog Ministarstva za telekomunikacije Jovan Jovanović i Dušan Kostić, praćeni dvojicom policajaca, ušli su u prostorije „Indeksa” i prekinuli emitovanje programa. Oduzeli su emisionu opremu uz obrazloženje da „Indeks” ne poseduje dozvolu za emitovanje radio programa. Izbacivanje Univerzitetskog radija „Indeks” iz prostorija Radio Beograda, kao i prekid emitovanja programa preko predajnika RTS bilo je apsolutno nezakonito, jer je Univerzitetski radio „Indeks” sa RTS-om imao zaključen važeći ugovor o poslovnoj saradnji. Kako je time onemogućeno emitovanje na frekvenciji 88,9 MHz, „Indeks” je otpočeo emitovanje na frekvenciji 99,8 MHz, za koju je konkurisao na Javnom oglasu Saveznog ministarstva telekomunikacija, gde mu je, posle dopune dokumentacije u drugom krugu najavljeno da su ispunjeni svi uslovi Javnog oglasa i da će zahtev „Indeksa” biti usvojen. Međutim, i posle proteka roka od dva meseca u kome je Ministarstvo telekomunikacija SRJ bilo dužno da odluči po zahtevu „Indeksa”, to se nije dogodilo. Umesto odgovora, stiglo je Rešenje Ministarstva telekomunikacija o zabrani rada „Indeksa”, jer mu Ministarstvo, u zakonskom roku, nije izdalo odobrenje za rad koje je, u skladu sa propisima, bilo dužno da izda. Tim činom je Univerzitetski radio „Indeks” ujedno i prestao da postoji kao medij, jer su u Radio Beogradu ostali studio za emitovanje, redakcijska oprema i predajnik na frekvenciji 88,9 MHz. Beogradski univerziteti, tada pod kontrolom Miloševićevog režima, imenovali su novo rukovodstvo koje nikada nije uspelo da ponovo pokrene emitovanje programa ugašenog Univerzitetskog radija „Indeks”. Posle zabrane rada, novinari i urednici „Indexa” su svakog dana na programu Radija B92 emitovali jednočasovni program od 18 do 19 časova. Međutim, 31. novembra 1998. Savezno ministarstvo za telekomunikacije naložilo je Radiju B92 da odmah prestane da emituje jednočasovni program „Indexa” na svojoj frekvenciji zbog „pogrešne identifikacije”, a dva dana pre toga protiv Nenada Cekića podneta je krivična prijava zbog „neovlašćenog posedovanja i korišćenja radio stanice”. NOVI POČETAK U vreme NATO bombardovanja 1999. deo ekipe „Indexovog pozorišta” kreirao je popularne songove „Ja sam ja”, „El Kondor pada” i „Oni su oni”, pod firmom „Indexovo PVOzorište”. Ekipa novinara i urednika je 25. jula 1999. nastavila da radi pod nazivom Radio Index, ali na drugoj lokaciji, sa drugom opremom i drugim predajnikom na frekvenciji 99,8 MHz, nabavljenim privatnim kapitalom. Novi Radio Index nije imao nikakve finansijske ni pravne veze sa osnivačima već ugašenog Univerzitetskog radija „Indeks” (Univerzitetom u Beogradu i Univerzitetom umetnosti), čak su tadašnja rukovodstva oba univerziteta odbijala svaki kontakt sa članovima redakcije. Septembra 1999. počeli su svakodnevni protesti Saveza za promene u gotovo svim gradovima Srbije. Uvežbane reporterske ekipe Radio Indexa, popunjene i nekim novim imenima, svakodnevno su izveštavale o aktivnostima građana na ulicama Beograda. Započelo je snažno ometanje signala, čime je slušanost gotovo prepolovljena. Iako su protesti u organizaciji Saveza za promene obustavljeni, ometanje signala je nastavljeno sve do leta 2000, kada je na volšeban način prestalo. Posebno popularne u to vreme bile su audio karikature poznate pod imenom „Ta divna stvorenja”. Autor ovih montaža, Jovan Palavestra, na duhovit način je razotkrivao činjenicu da TV Dnevnik 2 starog RTS-a u većini slučajeva uopšte nije bio informativna emisija, već običan propagandni bilten bivše vladajuće garniture u Srbiji. U leto 2000. pokrenut je predizborni kontakt program „Neko mora da pobedi”, radnim danom od 11 do 12 časova. Direktno u programu Radio Indexa, slušaoci su mogli da glasaju za nekog od predsedničkih kandidata ili za neku od kandidatskih lista za parlamentarne izbore. Emisija je u roku od nedelju dana postala jedna od najslušanijih na području Beograda. U izbornoj noći 24/25. septembra 2000. Radio Index je jedini u Beogradu radio ono zbog čega i postoji radio - uživo izveštavao iz izbornih štabova. Nezadovoljni ćutanjem Savezne izborne komisije i nepriznavanjem pobede, lideri Demokratske opozicije Srbije, zakazuju proteste. Pred početak prvog u nizu protesta, započela je nova tura ometanja signala Radio Indexa, ovog puta sa četiri lokacije. Slušanost je prepolovljena, ali i pored veoma teških uslova postavljeni su novi predajnici u Nišu i na Fruškoj gori. Jedini elektronski medij u Beogradu kome 5. oktobra 2000. kome nisu bili potrebni oslobodioci bio je Radio Index. Četiri reportera (Jovan Palavestra, Predrag Urošević, Petar Milosavljević i Dejan Joksimović) su od jutarnjih časova bili na ulicama Beograda i prenosila istoriju uživo. A maratonski celovečernji program, sve do jutra 6. oktobra, vodio je Darko Kocijan. Kasnije se ispostavilo da nekim „feljtonskim istoričarima” nije baš po volji činjenica o učinku Radio Indexa u oktobarskim događanjima, te su ga bezobzirno prećutkivali u svojim pisanijima. Pri tom su sebi i prijateljima pripisivali spektakularne podvige „oslobađanja” svega i svačega. Primera radi, Palatu „Beograđanka” su, po izjavama tih „istoričara” oslobađale stotine naoružanih, a svi koji su bili tog dana u zgradi znaju da se policija praktično sama predala. Znači – biće uvek posla za profesionalne medije! U martu 2001. dugogodišnji direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Indexa, Nenad Cekić, u potpunosti napušta novinarstvo i zapošljava se na Filozofskom fakultetu kao asistent za predmet „Etika”. Novembra 2002. Nenad Cekić u sporazumu sa novom upravom Radio Indexa, sudski overenim ugovorom, ustupa osnivački udeo u preduzeću „Index plus” (osnivač novog Radio Indexa) koje je nasledio od pokojnog brata Slobodana Cekića. Za novogodišnji program RTS-a 2001. „Indexovo pozorište” napravilo je „Specijalnu emisiju”, po scenariju Vojislava Žanetića i Dragoljuba S. Ljubičića, a u kojoj Mićko i Petrući, po prvi put, imitiraju Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića. I za sledeću Novu godinu, ista ekipa "Indexovog pozorišta" je kreirala šou program za RTS. A 2003. godine dolazi do razlaza među autorima i glumcima „Indexovog pozorišta”. Ljubičić i Žanetić odlučuju da se više ne bave tim projektom, dok Branislav Petrušević Petrući, Slobodan Bićanin Bićko i novi član Marko Stojanović formiraju novu pozorišnu grupu „Indeksovci”. Pod tom firmom realizovane su predstave „Izbori jer ste vi to tražili”, „Anketni obor” i „U kući velikog blata”, kao i nekoliko drugih medijskih nastupa u emisiji „Grand šou” (što je i bio jedan od razloga razlaza). NEKI NOVI KLINCI Radio Index je od 2006. jedna od pet komercijalnih radio stanica sa nacionalnom frekvencijom za celu teritoriju Srbije. Osnovna frekvencija je 88,9 MHz u Beogradu, a program Radio Indexa može se čuti i na frekvencijama 94,1 MHz u Vojvodini, 94,3 MHz u Šumadiji, 106 MHz u Nišu i okolini i 89,8 MHz u Vranju i okolini, kao i preko satelita i Interneta. U okviru emisije „Vremeplov”, repriziraju se najbolje epizode „Indexovog radio pozorišta”, nedeljom u 13.00 i u jedan posle ponoći. Tako će konačno slušaoci širom Srbije moći po prvi put da čuju kultnu radio emisiju koja se tokom osamdesetih i devedesetih mogla čuti samo u Beogradu. Posle svake reprize ide razgovor sa autorima i drugim zaslužnim stvaraocima koji uređuje i vodi Vladimir Petrović. A satiričarski duh „Indexa” danas uspešno nastavlja potpuno nova generacija mladih saradnika Radio Indexa. Ekipa u sastavu Uroš Bogdanović, Branko Topalović, Aleksandar Popović i Milan Ilić stvorila je novi brend „Indexovo pozorištance”. Tokom 2006. momci su pisali, glumili, pevali i snimali priloge za svoje autorske emisije „Stresbaster” i „Mister Tejlor”. Nastala je serija parodija na reklame, kasnije nazvana „EPP – ekscentrične propagandne poruke!”, koja ide na Radio Indexu svakog dana više puta. Vremenom su počeli da rade i parodiju na informativne emisije pod nazivom „Racionalne vesti” koja idu radnim danom, a subotom u 15.30 sve one postaju „Racionalni dnevnik”. U toku izborne kampanje za januarske izbore 2007. godine, kreirali su serijal „Želite li da postanete premijer?”, koji je izazvao veliku pažnju i kod slušalaca i kod političara. U toj parodiji na poznati kviz, našli su se predstavnici svih izbornih lista: Paroljub Kravić, Gadan Blatić, Ribana Dudlić Marković, Che Da Varra, Volibrat Koštica, Grobislav Prikolić i Božidar Detlić Đelka. Zvuči neverovatno, ali u tim predizbornim skečevima je praktično pogođen izborni rezultat. CD izdanje „Želite li da postanete premijer?” sadrži, pored prethodno pomenutih političara i parodije na predizborne spotove i druge reklame. ŠTA DANAS RADE NEKI OD POMENUTIH? Vojislav Žanetić – kolumnista, politički komentator, suvlasnik agencije „B.C.A. Mosaic” PREMINULI: Miodrag Andrić, Nenad Radulović, Zoran Milovanović, Zoran Mamula, Zorica Šumadinac, Dragomir Bulić, Verica Lazović, Mile Pile Miletić. |
|
|
|
|
