Novine
"NaŠa krmaČa" - Izabrani tekstovi

KonaČno uvodnik

Naša krmača, br. 20
(10. februar 1997.)

Naslovna stranica 19-og broja "Naše Krmače"

Poster "Duet (ružnih) snova, "Naša Krmača" br. 19

Naslovna strana, "Naša Krmača" br. 20

Protest iračke ambasade, "Naša Krmača" br. 20

Saopštenje za medije Kolegijuma "Naše Krmače" povodom privođenja u policiju glavnog urednika Petra Lazića

Tekst "Glupi Tornik", "Naša Krmača" br. 20

Turci su otimali decu od roditelje i vraćali ih Ovde kao janičare. Ovaj režim otima roditelje od dece. I vraća ih kao jajičare.

Nekada se iz Grčke polazilo u oslobađanje Ove zemlje. Došlo je vreme da se nečijim odlaskom u Grčku oslobodi Ova zemlja. Jahte i vile su spremne. Fali još kuka i motika.

Gestapo je po ulicama Beograda i inih gradova hapsio. Građane i decu tukao nije. Čak ni u filmovima Veljka Bulajića. Danas Gestapo prvo bije. Hapsi samo u slobodno vreme.

A danas se na ulicama Beograda i inih gradova nalaze Građani i njihova deca. Građani koji znaju šta neće. Neće Ove koji su sada. A da li hoće One koji bi da dođu na mesto Ovih, to će Oni tek morati da dokažu.
Prethodnih dana neko se zaigrao... Počelo je u subotu, u ranim jutarnjim časovima, upadom u redakciju „Demokratije”. Kako to obično biva, počelo je od novina. Novine su krive za sve. Starine su, ionako, uvek bezgrešne. Nekako u isto doba po lokalnom vremenu, mene su službena lica pokupila iz kreveta.

„Demokratija” je kriva zbog vlade a „Naša krmača” zbog njega (komada 2). „Zaštitnici” i jednog i drugog tvrde da su Oni (komada 2) dovedeni u „iskrivljen kontekst”. Slobodan M. i Sadam H. kao Eva i Adam. Ili njihovim zaštitnicima smeta Raj (kao kontekst). A možda „Naša krmača” nije pogodila veličinu lista i jabuke na predmetnoj fotomontaži?

Nastavilo se sutradan brutalnom intervencijom neidentifikovanih uniformisanih lica na ulicama Beograda. Vodeni topovi, pendreci koji razbijaju parkirane automobile, čizme koje razbijaju ulazna vrata Filozofskog fakulteta, mnogo povređenih... i prevelika broj ozlojeđenih. Miran građanski protest zbog izborne krađe i (drugog) stanja u medijima neko hoće da pretvori u dilemu „Biti il’ ne biti”. Pošto su već počeli da biju, taj Neko je sam i razrešio dilemu. A čak je Gandi, na koga se ovde sve češće pozivaju, u sličnoj prilici izgovorio „Tamo gde se mora birati između kukavičluka i nasilja, ja sam za nasilje”. Beograd i ini gradovi u Ovoj zemlji, bezbroj puta su dokazali da nisu kukavice. Beograd i ini gradovi, sve su bliži izboru. Onaj ko ih tera da biraju između nasilja i kukavičluka mora da bude svestan da ljude na ulicu nije izvela nijedna opoziciona stranka, nijedan lider... Na ulice ih je izveo svojom osionošću upravo Onaj koji ih sada tera da dokažu da nisu kukavice. I svakom novom glupošću napravljenom od 17. novembra do danas, izvodio ih je sve više. Što je bilo više zabrana, to je više bilo Građana na ulici. Što je bilo više „kontramitingaša” sa cegerima i prazilukom koji viri iz transparenata, to je više bilo Građana na ulici. Što je više bilo neidentifikovanih osoba, što u civilnim, što u plavim uniformama, to se geometrijskom progresijom povećavao broj Građana na ulici. I posle svega Neko tera mirne Građane da moraju da biraju „između kukavičluka i nasilja”. Ljudska glupost je, ipak, neograničena. Čak i kada potiče od ograničenih.

Ona Turska je davno propala, iz one Grčke već se odavno ne polazi u oslobađanje, a onaj Gestapo je davno promenio oznake na uniformama. Jedino što je ostalo, jeste Duh gradova Ovde.

Do sada se na ulicama Beograda i inih gradova od Sile branilo Duhom. Izgleda da je Vrag odneo Šalu.

PS. Na isti način su me privodili oni koji su „štitili ime, lik i delo Josipa Broza”. Kasnije su se, jadni, propirajući sopstvene biografije, obračunavali sa istoimenim kultom. Ali, deterdžent je u Ovoj zemlji oduvek bio deficitarna roba. Kada se budu prali od ovog „imena i dela”, ja ću se uveliko baviti novim kultovima, „imenima i likovima” koji se naziru. Maratonci već trče počasni krug.