Novine
Glas javnosti - BreleŠke

OZNA SVE DOZNA

Glas javnosti, br. 2497
(1. avgust 2005.)

Sociolozi tvrde da je cinkarenje postalo američki način života. Brojne su anegdote iz tamošnje svakodnevice, koje toj teoriji idu u prilog. Poznata je priča onog našeg lika koji je negde na pustom drumu popravio kola nekakvom nevoljniku a ovaj ga prijavio, jer se osećao na alkohol. Rezultat akcije “drug na drumu” bio je dolazak patrole koja je objasnila da ga je savesni vozač prijavio “za njegovo dobro” što je podrazumevalo i kaznu na licu mesta od 800 dolara.

Američke statistike kažu da se komšijske prijave za neodržavanje travnjaka i nesavesno postupanje prema deci mere šestocifrenim brojevima.

– Ohrabrujemo decu da svojim roditeljima ili vlastima jave ako vide nešto čudno, to je deo obrazovanja. Američki sistem je individualistički, računamo jedni na druge kako bismo omogućili da vlada red. To je deo naše kulture, našeg građanskog duha – izjavio je nedavno za Frans pres Robert Sampson, predsednik odelenja za sociologiju Univerziteta Harvard.

Evo, ovim putem prijavljujem da se u zemlji Srbiji živi čudno, mada to nije deo mog obrazovanja. I molim nadležne faktore da ispitaju kako je uopšte moguć život u zemlji Srbiji, kada sve logičke pretpostavke kazuju suprotno.

Dok god roditelji prijavljuju “nesavesne komšije” a deca roditelje “ako vide nešto čudno”, američke vlasti nemaju razloga za brigu. Opasnost i dalje vreba samo od spoljnog faktora, koji nije oduševljen širenjem američke demokratije i humanitarnim vazdušnim kampanjama.

Ovo parče “građanske kulture i građanskog duha” u Evropi se zove cinkarenje a u SAD  ga odmila zovu “razvijeno osećanje za građanske odgovornosti”. Po nekim, dakakao neproverenim statistikama, nekada se svaki peti žitelj ondašnje Jugoslavije bavio potkazivanjem. Neki su to radili za apanažu a neki bogme samo iz razloga “da komšiji crkne krava”. To je bio period kada smo se najviše približili američkom idealu “razvijanju osećanja građanske odgovornosti”. “OZNA sve dozna» ovde je bio pogled na svet i bližu okolinu. Menjali su se režimi, OZNA je menjala imena, ali za uspeh u mnogim poslovima osnovni preduslov je bio radni angažman u UDBI. Od tog vremena pa do danas, nije se nešto bitno promenilo u svesti srpskog čovečanstva. Onaj, koji ovde iskazuje višak “građanske odgovornosti”, dobija materijalne, profesionalne i biznismenske satisfakcije. Neki su zbog tog viška dobijali i književne nagrade. Amerikanci to i dalje rade za džabe. Pa ko je onda tu pragmatičan, naši ili američki cinkaroši?

Poznat je slučaj Silvi Rafaeli, kojoj je policija banula na vrata jer je zabrinuti komšija prijavio da joj je mačka neuhranjena. Zamislite kada bi se kod nas prijavljivalo zbog neuhranjenosti?! Kakve mačke, ovde su i deca neuhranjena. To je danas u modi, zahvaljujući mudroj politici Vlade. Ali, ko je lud da prijavljuje neuhranjenost dece kada se plaća samo dojava za neizdavanje fiskalnih računa.

I ko je onda pozvan da nas odvede do američkog standarda života? BIA snajka, BIA. A do tada, ostaje nam da patimo uz grafit: “Kolumbo, jebem te radoznala!”