Novine
Glas javnosti - BreleŠke

EVROPA NA BELOM

Glas javnosti, br. 2483
(18. jul 2005.)

Nedavno je tim stručnjaka koje je angažovala nemačka TV stanica Sat 1 pronašao tragove kokaina u 41 od 46 pregledanih toaleta u Evropskom parlamentu u Briselu. Institut za faramaceutska istraživanja iz Ninberga , gde su testirani uzorci, potvrdio je da kokain nije unošen slučajno, na primer na odeći, već da je reč o količinama koje su služile jedinoj mogućoj svrsi – konzumiranju.

Ostaje nam da se zapitamo šta li se tek konzumiralo u onih 5 toaleta u kojima nije bilo tragova kokaina. Kako nisu pronađene ni igle ni kašike, mora da se konzumiralo na kutlače.

Dejli telegraf je tim povodom naveo da je jedan od britanskih poslanika u parlamentu EU, rekao: “Nisam nimalo iznenađen, imajući u vidu dosadna komitetska zasedanja u Briselu. Najzad mi je jasno zašto parlament donosi onakve odluke.” Šta li bi tek dotični poslanik rekao da je kojim slučajem imao prilike da prisustvuje zasedanjima našeg parlamenta?

Ne tako davno, poznati stručnjak za evropska stimulativna sredstva, Goran Bregović, izjavio je da kokain deluje kao pasulj “neko napiše najlepšu pesmu a nekome se samo prdi”. Kako u našem parlamentu niko nema potrebu da piše najlepše pesme (jer da ima ne bi sedeo u parlamentu), a da prdi, svako to ume sam i bez dejstva kokaina – tvrdim da među našim izabranicima nema drogiranja. Bar nema drogiranja nedozvoljenim sredstvima i biljkama vanevropskog porekla. Prvo, upućeni u nadležnu problematiku kažu da to drogiranje mnogo košta, a mi znamo da naši poslanici imaju male plate i da jedva sastavljaju kraj s krajem. Zato im je samo sredina malo pozamašnija, ali krajevi… nikako da se sastave. Drugo, šta će njima biljke vanevropskog porekla kada ciklamu može i žena da im spremi kod kuće. Treće, šta će im veštački rajevi kada oni žive u prirodnom raju. Tu čak ni pasulj nije neophodan.

Nus prostorija koja se u Evropi odmila zove toalet, kod nas ima bitno drugačiju namenu i zove se klozet, ćenifa, “izakuće” (izgovara se kao jedna reč) a na autobuskim i železničkim stanicama ima oznaku WC (po pravilu ćirilicom). Tu putnik namernik može da povraća, da pridrema, da obuče preobuku, pa i da pojede nešto u časovima dokolice.
U našem parlamentu, putnik namernik, da ne kažem poslanik, može u ćenifi i da obavi psihofizičke pripreme za važno izlaganje. Onaj kome je stalo da pušenjem evocira uspomene iz rane mladosti, može ko čovek da popuši i na taj način da se pripremi za istorijske odluke. Pokazalo se da je pušenje najbolja priprema za dostizanje političke nirvane.

Kada naš poslanik izađe iz sale i ode “izakuće”, može “odande” da glasa o najvažnijim pitanjima po narod i državu. Zahvaljujući mudroj odluci da se po poslovniku u brojno stanje računa sve ono što se nalazi i u klozetu, trajno je obezbeđen kvorum u našem parlamentu.

Kod nas inače taj toalet služi za sve, osim za osnovnu namenu. Za tu aktivnost predviđena je govornica. Zbog toga kod nas nema svrhe čeprkanje po skupštinskim kolzetima. Ukoliko neko hoće da sazna kako se kod nas donose odluke, treba da pregleda džepove, torbe i dečje sobe. Tu se nalaze tragovi nedozvoljenih stimulativnih sredstava koje su uzročnik odluka zbog kojih živimo ovako kako ne živimo. Kod nas su i dalje najzastupljenije droge jagnjetina i rakija. Još ako se nađe i nešto u kešu, a uvek se nađe, eto stimulansa da se čovek diže u neslućene visine. Nebu pod oblake. Tu negde, blizu predsednikovih muda.

Evropski parlament je na belom. Čudna mi čuda! Naš je na crvenom poslednjih šezdeset godina, pa zbog toga nikome nije palo na pamet da zabija nos u WC šolju. Ko zna kakvi bi se sve tragovi tu pronašli?!