Novine
Glas javnosti - BreleŠke

LIDERI NA SLUŽBENOM PUTU

Glas javnosti, br. 2444
(9. jun 2005.)

Život naših političkih stranaka neodoljivo me podseća na život paramecijuma. Doduše ja o paramecijumu ne znam ništa, s posebnim osvrtom na njegovu ulogu u prirodi i društvu. To su otprilike ključne sličnosti između paramecijuma i naših političkih stranaka. Zato ću pisati o glistama.

Gliste se dele na člankovite i one druge. Hrane se zemljom i razmnožavaju prostom deobom.  Dakle, sličnosti sa našim političkim strankama su više nego očigledne. O tome da se hrane zemljom najbolje se primećuje kada neka stranka dođe u situaciju da brine o toj istoj zemlji. Kako koja stranka dođe na vlast, zemlja je sve manja i sve siromašnija. Što se tiče razmnožavanja prostom deobom, to je dokazivo naučnom metodom bacanja pogleda kroz prozor. Kada lopatom presečete glistu na dva dela, svaki deo nastavlja da živi svojim životom, nastavlja da raste i razvija se do razmera naredne lopate. Kada lopatom odsečete neko parče od stranke, to parče formira svoju stranku i nastavlja da se razvija do nove lopate. I tako, kada bi neko pisao istorijat bilo koje ovdašnje stranke, sočinenije bi moglo da nosi naslov “Od lopate do lopate” a poglavlje o tome kada su se svi skućili i potomke zbrinuli bilo bi omeđeno naslovom “Kako smo upravljali zemljom”. 

Što se tiče života naših stranaka između dve lopate, kod svake je bilo uspona i padova. Bilo je dana kada nisu prelazile cenzus, samim tim nije ih bilo u Skupštini, na TV-u, i što je najgore ni u upravnim odborima. A bilo je bogami dana kada se imalo više ministara nego članova, po principu “ima se, može se”. Stranka koja nikada nije imala nijednog ministra u nekoj od silnih ovdašnjih vlada nije ni zaslužila da se zove strankom. Samo budala u ovoj zemlji nije imao ministra. Lažem, imali su svoje ministre i Budala, kao i drug mu Pacov, samo su pripadali nekim tuđim strankama. Sve je, dakle, u životu neke stranke bilo podložno promenama osim lidera. U rešavanju stranačke jednačine sa više nepoznatih, odvajkada je postojala jedna poznata. Lider. I ovde postoji jedan izuzetak, koji potvrđuje pravilo. To je stranka koja je do sada promenila tri lidera (plus VD drugo stanje), a koja je do sada preživela jedno političko oceubistvo, jedno pravo pravcato ubistvo, kao i nekoliko pokušaja vanmateričnog začeća.  

Kada prijavljuju imovinu naše stranke mahom prijavljuju pokretnu imovinu, kola i tako to. Retko ko prijavljuje nepokretnu imovinu. A jedino bi bilo tačno kada bi u nazočni obrazac upisali: od nepokretne imovine stranka poseduje lidera tog i tog. Lideri su najveća nepokretna imovina svake stranke. Čak i one stranke kojima lideri odu na službeni put (za sada samo u Hag) nemaju potrebe za izborom predsednika. I dok im lideri organizuju partijske ćelije po Hagu, stranku u bolji život vodi potpredsednik koji po mišljenje ide telefonom. Da živimo u drevnim vremenima bez telefona i tabloida, lider bi morao da pušta goluba sa porukom članstvu. Ovako, hvala Bogu i pronalasku telefonije – ne mora. Golub može da ostane tamo gde mu je i mesto. Lideri koji su trenutno na slobodi, nemaju problem sa rukovođenjem. Uvek će biti dovoljno onih koji se utrkuju da rade i izjavljuju ono što misle da bi lider želeo da čuje. I sve tako dok se ne pojavi nova lopata. Tada se ustalasaju ostali članci (vraćamo se na gliste) dok se otkinuti deo sam ne razvije. A pred izbore, eto koalicije između odvojenih delova. Tako gliste osvajaju zemlju, tj. hranu.

Istine radi, majke su najveće srpske sinove rađale pod Turcima. Pod našima je to išlo znatno kilavije. Otkada smo prešli na prostu deobu, ovde se rađaju sve sami lideri. Srpsko čovečanstvo se seksom bavi još samo u pasivnim krajevima i u vreme nestašice struje. A struje, nažalost kod nas ima toliko da bismo mogli da hranimo pola Evrope. Dok ne pošaljemo sve lidere na službeni put i dok ne obezbedimo dovoljno nestašica struje, nama svanuti neće. Od pamtiveka je sveća u ovoj zemlji bila Zakon. Pokazalo se da smo najbolji u držanju sveće.