Novine
Glas javnosti - BreleŠke

NAJLON STANDARDI

Glas javnosti, br. 2436
(1. jun 2005.)

Od pojave najlon čarapa naovamo, nije se pojavilo ništa rastegljivije od demokratskih standarda. I za razliku od problema najlon čarapa, čiju rastegljivost svi lako uočavaju (nekoga stežu, nekome same spadaju), rastegljivost demokratskih standarda izgleda da ne smeta ni onima kojima sami spadaju. Kao sa spadanjem gaća, samo dramatičnije.

Šta bi bilo, ne daj Bože (pravde) da su Hrvati na referendumu odučili da im se ne dopada evropejski ustav, kao takav. To bi bilo necivilizacijski i još po nešto. Ne znaju ni gde im je Gotovina, a Imaju primedbe na evropski ustav?! Takav u Europu?! Buš! Ne buš!!! A kada to urade Francuzi, onda je reč o dokazu da jedinstvena Evropa počiva upravo na razlikama.

Zamislite, za potrebe praćenja ovog teksta do kraja, da nosioci duhovnih snaga sa Tibeta pošalju mirovne trupe u SAD zbog toga što su ugroženi njihovi vekovni interesi. Mahnitost, osionost i glorifikacija mediokriteta u opštem poretku zapadnog sveta, svakako ugrožavaju interese Dalaj Laminog naroda. Doduše, malo više su ga ugrožavale kineske puške, ali kada bismo se njima bavili, potpuno bismo promašili temu. Dakle, o puškama ni reč.

Povod za slanje tibetanskih mirovnih trupa u SAD moglo bi da bude čak i nuklearno naoružanje za koje se sluti da SAD poseduju, mada to još niko nije načuno dokazao (osim onih kojima je palo na glavu, ali se oni posle toga ne broje). Nuklearno naoružanje, to znamo iz knjiga, ne uklapa se u standarde života Tibetanaca.

I tako, npr. združene duhovne snage sa Tibeta strče sa one njihove planičuge, što im ne bi palo teško, jednom su to već vežbali pred Kinezima, (o puškama ni reč) i krenu da šire sopstvene poglede na život po SAD i okolini. Pa u duhovnom napadu na tzv. zapadni način života, stradaju kao kolateralna šteta neka deca, kojima Tibet postane bliži od Pentagona. A lokalne TV stanice umesto govora Džordža Buša juniora počnu da puštaju propovedi Dalaj Lame.

Zamislite na trenutak sliku prosečnog američkog piljara kome je vezano svih njegovih sto devedeset kila žive vage, kako ga golobradi klinac propituje na temu tibetanske verzije budizma.

Zamislite da neko uslika Džordža Buša u gaćama, dok mu tibetanski sveštenici drže predavanje o Nečemu, ili mu drže časove engleskog jezika. Svejedno. I sve se to pojavi na naslovnoj strani nekog tiržanog mongolskog tabloida. O, ne! Bušove gaće i mongolski tabloid. Toliko zamišljanje je opasno čak i po jetru. A jetra je organ koji se regeneriše, zarazliku od mozga.

Posle takvih mučnih slika, prvo bi reagovale naše nevladine organizacije, uključujući i one koje imaju ministre u Vladi. Po tibetancima bi bila osuta paljba (ne misli se na puške) jer bi njihove aktivnosti predstavljale eklatantan primer ugrožavanja prava prosečnog američkog žitelja na privatnost, samoopredeljenje i ono treće što nikako ne mogu da zapamtim. Bili bi ugroženi demokratski standardi Bušovih gaća.

A zamišljeni primer koji sam pomenuo tiče se samo propovedi najpoznatije budističke sekte, poznate po tolerantnosti i visokim moralnim kvalitetima njihovog Prvosveštenika. Dakle, ne govorimo o izgladnjivanju dece, državnom teroru i mučenju ratnih zarobljenika, ne govorimo o Iraku i širenju demokratskih standarda uz pomoć osiromašenog uranijuma.

Ko mi pomene demokratske standarde odmah se setim najlon čarapa. Ko nema podvezice, nema razloga ni da ih nosi.