Novine
Glas javnosti - BreleŠke

LIZING NAŠ NASUŠNI, DAJ NAM DANAS

Glas javnosti, br. 2429
(25. maj 2005.)

Završena je Godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj u Beogradu. Jedan od rezultata sabora bankara jeste da će privatizacijom i dokapitalizacijom banaka u zemlju doći između 750 miliona i milijardu dolara. Šta doći?! Dotrčati. A kada ima ozbiljne banke, prosečan građanin očekuje i primerenije bankarske uslove. Kredite i ostalo… Ruku na srce, boli ga uvo (i još poneki organ, pride) za ono ostalo. Važni su krediti. Još od kraja šezdesetih u onoj zemlji (čiju smo buktinju kontinuiteta, kao Zenicu oka svoga i kao Brčko oka svoga i kao Srebernicu oka svoga, upravo mi čuvali sve ove godine) – živelo se na kredit. To važi, kako za državu u celini, tako i za pojedinačne uzorke, zvane drugarice i drugovi neposredni proizvođači. Letovalo se na kredit, turšija se ostavljala na kredit, ogrev se nabavljao na kredit. Ko nije imao kredit, taj ni komšiluk nije zvao na kafu. Bio je mimo sveta, a to se ovde ne oprašta. Ovde su se i deca pravila na kredit.

U vreme strahovlade Ante Markovića i njegove kamarile, kada su ponosni Srbi grcali pod teretom plata od preko hiljadu pokojnih Dojč maraka, pojavila se nova reč, koja objašnjava ceo ovdašnji život: Lizing! Prevdeno na srpski, lizing je označavao predradnju koju je trebalo odraditi da bi se došlo do onoga što se u tom momentu želi, a nema se čime. Korak po korak, ispostavilo se da se svaka stvar može dobiti na lizing. Od sitnica do krupnica. U to vreme kola na lizing nije kupio samo onaj koji nije znao da može da kupi i vozačku dozvolu na lizing.

Da se neko vispren pojavio da prodaje spejs šatl na lizing, svako selo u Pomoravlju imalo bi Kejp Kenedi. Mada su Srbi vaseljenski narod, i po galaktičkim stazama i bogazima idu na sopstveni pogon, našlo bi se dovoljno kupaca za spejs šatl. Bar da komšiji crkne krava. Krene, recimo, Milosav da poseti tazbinu na Marsu, ide na sopstveni pogon a kako bi drugačije, kad tamo, iz neke crne rupe izleti Radosav u spejs šatlu. Nakrivio šajkaču, stavio čačkalicu u zube i pilotira li pilotira. Šta će jadan Milosav, nego da mu izleti primalni krik: – Kako, crni Radosave? A iz spejs šatla stiže odgovor brzinom zvuka: – Na lizing bato, na lizing!

Posle svih ovih godina mentalne izolacije, nepravednih i ničim izazvanih sankcija, bombardovanja i turbo folka, konačno se vraćamo sebi i svojim navikama. Uz pomoć svetskih bankara, opet ćemo moći da živimo na kredit. Čuj na kredit?! Na lizing bato, na lizing!

Ovo je jedinstvena prilika da demantujem sebe, pa ću to sa zadovoljstvom i učiniti. Svojevremeno sam tvrdio da se Srbi razmnožavaju prostom deobom, kao i političke stranke, uostalom. Tvrdio sam dalje, da je pola srpskog čovečanstva nastalo kao posledica Velikog praska a druga polovina po teoriji o Velikoj cigari. Mi jesmo vaseljenski narod, ali naš postanak nema veze sa teorijama o nastanku svemira.

Meni se javlja. Bog je rekao: – Neka bude lizing! I bi lizing. Tako su nastali Srbi. Na lizing. Pušing dolazi mnogo kasnije.