Novine
Glas javnosti - BreleŠke

KRIVOM KRASTAVCU SVE SMETA

Glas javnosti, br. 2407
(3. maj 2005.)

Vekovima su Srbi verovali da žive u Evropi.  U to su ubeđeni tvrdim predmetima, kao što su istorija, geografija, pa čak i fizičko vaspitanje. Evropa je oduvek bila tu negde, skoro svuda oko nas.

A onda je došlo vreme kada su isti ti Srbi počeli sebe da ubeđuju kako je krajnje vreme da krenu u Evropu, iz koje nikada nisu izlazili. I krenuli su putem kojim se ređe ide. A kada će stići, to ni kladionice ne znaju.

Trenutna situacija je sledeća: Srbija će u Evropu između dvehiljade sedme i dvehiljade sedamnaeste, a ako se stvari budu razvijale svojim tokom, možda i dvehiljade četrdeset prve. Na stogodišnjicu posete Evrope Srbiji. Zatim, ima kao Srba koji neće u Evropu i onih kojima je odavno mesto u Evropi, ali ih oni drugi Srbi u tome sprečavaju. Ima Evrope koja bi Srbiju rado prigrlila pod svoje okrilje, ali ima bogme i delova Evrope koji za Srbiju neće ni da čuju. Dalje, zvaničan stav Evrope je da ne mogu bez Srbije kao važnog faktora za stabilnost, kao da Evropa ne zna da tamo gde se Srbi nalaze u većem broju od tri komada, nema ni reči od stabilnosti. Ako nemaju s kim, potuku se među sobom. I eto, Evropa kao zove Srbiju, a Srbija se kao nećka, pa postavlja uslove. Kao, granice se neće menjati, Kosovo je integralni deo Srbije, skoro kao integralni pirinač. A da neko pita Srbiju šta bi radila sa dva miliona etnički čistog življa na Kosovu, jedini odgovor koji bi u praksi dala, jeste prodaja imanja oko Kruševca, Kraljeva i Kragujevca. Na svu sreću, niko više Srbiju ništa ne pita. Još samo pokoji političar daje odgovore na pitanja koja od njega ne zavise.

Sve skupa, Srbija se ponaša kao da njene granice i njeno preživljavljnje zavisi od nje same, a Evropa se ponaša kao da Srbija zna šta hoće. I tako se pri svakom susretu Evropa i Srbija site ispričaju… i kao deca razmene telefone i sličice. Šta mogu kada vole sve što vole mladi.

A onda, kao grom iz vedra neba, ovdašnjem življu je stigao ultimatum. Ako se hoće u Evropu, mora se ponašati po evropskim standardima:

• ne mogu gaće da se suše na terasi, kao da terasa služi bilo čemu drugom osim pokazivanju čistih gaća (prljave se ionako same vide)
• pušenje je dozvoljeno samo u prostorijama specijalno konstruisanim za pušačke namene (Evropa ne zna da kada se međ’ Srbadijom probudi pušački poriv, to se klekne gde se zateklo, samo se dim vijori…)
• svinje moraju da imaju lične karte, pasoše, zdravstveno osiguranje (dakle sve ono što ovde većina ljudi nema) i ne smeju se klati ispod 60 kilograma (to za ljude na svu sreću ne važi, dakle moći će da se nastavi tamo gde se stalo u stvaranju herojske istorije)
• krastavci ne smeju da imaju ugao zakrivljenosti veći od trideset posto, inače se ne mogu prodavati trećim licima (do sada nam je sve bilo krivo, ali da će nam krastavci pre svih doći glave, to nismo znali)

Evropske standarde će prosečan Srbin nekako i da izvrda, ali kako da mu krastavac ne bude kriv, to ne znam kako će da postigne. Mi, ovakvi kakvi smo za Evropu nismo a Evropa nije ni za kriv krastavac.