Novine
Glas javnosti - BreleŠke

POSETITE HAG, DOK ON NIJE POSETIO VAS

Glas javnosti, br. 2382
(6. april 2005.)

General Sreten Lukić je otišao u Hag. Dobrovoljno. Kako bi drugačije? Ni prvi ni poslednji ovdašnji general koji koristi usluge najpoznatije domaće turističke agencije specijalizovane za haške paket aranžmane, u narodu poznatije pod nazivom Vlada Srbije.

A kako je Lukić otišao u Hag? U papučama i pidžami, iz bolesničkog kreveta, u pratnji neidentifikovanih osoba koje ni malo ne liče na medicinske sestre.

“Nije uhapšen, niti su mu stavljene lisice, procedura je ispoštovana i sud je dao mišljenje da je sposoban da putuje u Hag” – objasnio je Zoran Stojković, ministar nad pravdom srpskog čovečanstva. Dakle, u ovoj uređenoj zemlji sud daje mišljenje o tome da li je bolesnik koji je netom imao operaciju na srcu, sposoban da putuje ili ne. Sledstveno tome, logično je pretpostaviti da su za lakše zdravstvene probleme zadužene sudije za prekršaje. Za vađenje krajnika, npr.

Rasim Ljajić je obavestio cenjeno pučanstvo da on nije doneo nikakvo rešenje o izručenju generala Lukića Haškom tribunalu, a koje je obavezno i isključivo u njegovoj nadležnosti, a onda je dodao (što bi rekle agencije), da je istržani sudija doneo rešenje o izručenju, ali da po tom rešenju nije postupano i posebno je naglasio (što bi rekle agencije) da je Lukićev odlazak tretiran kao dobrovoljni odlazak a ne hapšenje. Naglasio je još nešto, ali ne mogu da se setim šta. Ostaje činjenica da je general srpske policije otišao u zvaničnu i prijateljsku posetu Hagu (mi sada sarađujemo sa Hagom, pa su sve posete zvanične i prijateljske) u pidžami i papučama. Opušteno.

Predsednik Srbije Boris Tadić, što bi rekle agencije, istakao je da “Vlada Srbije javnosti mora da razjasni okolnosti odlaska” generala policije Sretena Lukića u Hag.
S druge strane, advokat generala Lukića, Siniša Simić, tvrdi da ga je klijent ovlasto da objavi da je u Hag “odveden protiv svoje volje”.

Da rekapituliramo pređeno gradivo:

General Lukić nije uhapšen na osnovu rešenja istražnog sudije, jer po tom rešenju nije ni postupano, kao ni po rešenju o izručenju predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom jer ga on nije ni doneo, već je dobrovoljno a “protiv svoje volje” otišao da popravi krvnu sliku, svoju i cele nacije. Otišao je iznenada, u pidžami i papučama, u pravcu poznatog banjskog lečilišta zvanog Ševeningen, u lekarskoj pratnji sudija nadležnih za kardiovaskularne probleme. O svemu tome nije obavešten predsednik Srbije (ta neobaveštenost već postaje endemska bolest koja napada isključivo predsednike), dok su Vlada Srbije i Haški tribunal zadovoljni saradnjom ludih i zbunjenih, na obostrano zadovoljstvo.

Pa posle kažu da ludi i zbunjeni one stvari ne rade protiv svoje volje. Lažu, dobra moja zemljo, lažu.