Novine
BreleŠke!

KOLIKO PARA, TOLIKO MUZIKE

(Tekst nikada nije objavljen jer broj za koji je pisan Bre! 61 nikada nije izašao)

Vladimir Putin je ovih dana zabranio finansiranje iz inostranstva političke aktivnosti nevladinih organizacija. Ispostavilo se da je uzbuđenje oko toga veće kod nas nego u Rusiji. Izjave nadležnih ministara, eksperata, kao i nosilaca spomenice “Prvoborac nevladinih organizacija” nedvosmisleno ukazuju na paniku da nekome i ovde ne padne takva ideja na pamet. U ovdašnjim reakcijama potencijalno ugroženih, pokazuje se da niko ne pravi razliku između osnovne delatnosti neke nevladine organizacije i njene političke aktivnosti. Vapaj za novcem iz budžeta pak, kazuje da je smisao nevladinih organizacija da ih finansira Vlada. Kao da nema ničeg logičnijeg od toga da je funkcija Vlade pospešivanje delatnosti nevladinih organizacija. Valjda se zato i zove Vlada da bi se bavila nevladinim sektorom. S obzirom da deo vladajuće koalicije definitivno igra ulogu nevladinih organizacija, sve ovo ima pokriće i u logici ovdašnjih političkih dešavanja.

Mi smo verovatno jedina država na svetu (pod uslovom da ovde ima države) u kojoj je moguće da se nevladina organizacija “Spasimo kitove” bavi spasavanjem komaraca a da pri tome uvozi DDT za potrebe nekog javnog preduzeća i da se pri tome cela ta transankcija finansira iz budžeta. Potom, a šta bi logičnije, “Spasimo kitove” se preregistruje u političku stranku “Spasimo kitove, plus” izađe na izbore, preuzme sve tokove novca na svoja nejaka pleća, organizuje sopstveno finansiranje iz legalnih tokova opranih para, pa onako, uz put, dobija džeparac i od stranih partnera koji naprasno postaju strateški partneri i državi.

U zemlji u kojoj se stranke bave reketiranjem biznismena, a rade kao i sve firme po principu “kupim, prodam a pola smućkam”, sasvim je logično da se nevladine organizacije izdržavaju od profita nastalog u posredovanju između tržišta političkih ideja i kriminalno-ideloških resursa. Tako smo i došli dotle da pravnici sakupljaju dokaze za zločine a policija brine o ljudskim pravima.

Osnovni postulat da je politička utakmica unutrašnja stvar svake suverene zemlje, što samim tim podrazumeva samostalnost političkih aktera, ovde je davno prenebregnuta, još od onog vremena kad su majke naše komuniste dojile internacionalističkim mlekom. Mnogo godina kasnije, Mira Marković je humus za cveće na svojoj glavi uvozila iz Kine, ali to je već bila posledica trauma iz detinjstva. O nevladinim organizacijama koje se za šaku dolara bave geostrateškim istraživanjima gde bi moglo da se premesti Kosovo, gde Vojvodina a gde Sandžak, ne treba trošiti reči. Uostalom, onaj ko plaća muziku naručuje i pesmu. A onda svi igraju kako svirac svira. Naročito oni, koji se u kolu drže jedni drugima za šlic.

Vladimir Putin može da se obračunava sa kriminalom, može da zabrani finansiranje iz inostranstva političkih aktivnosti nevladinih organizacija, može svašta… Ovde je to neizvodljivo. Ovo je Srbija brale, i to Srbija među šljivama. A šljiva je, Đuro, šta? Šljiva je jedina živuljka na ovim prostorima koja nema svoju nevladinu organizaciju.