Novine
BreleŠke!

OJ SRBIJO MEĐU ŠLJIVOVICOM

BRE! br. 60
27. februbar 2004.

Srbija je na Sretenje proslavila Dan državnosti, kao spomen na dan kada je u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat prvi Ustav Knjaževstva Srbije. Tako bar kažu agencije. A ja agencijama verujem više nego rođenim očima.

Kako je Srbija proslavila svoj Dan državnosti? Na čelu svite je bio predsednik Vlade u ostavci. Kamera je zabeležila tmuša i tma ministara, iste te Vlade. Dakle u ostavci. Na svu sreću predsednik države nije bio u ostavci. Njega Srbija uopšte nema. Menja ga predsednik Parlamenta, koji je jedva došao na to mesto, jer taj isti Parlament nije hteo da ga izabere u dva navrata.  Kada neka država slavi dvestotu godišnjicu obično se na proslavu sjate zvaničnici iz susednih, bratskih i ostalih država. Čak i kada neka baba slavi dvesta godina, bože me sakloni, rođendanu obično prisustvuju komšije, rođaci, prijatelji i potomci. Srbija je svoj rođendan proslavila samo u prisustvu potomaka. A kakvi su potomci, takva je bila i proslava. Sa pevanjem i pucanjem. U rasponu od kubure do imitacije nuklearne eksplozije. Kada god nema pametnija posla, Srbija puca.

U vreme Prvog svetskog ustanka Srbi su znali koje prostore treba da oslobađaju. Srbijom se manje-više smatrala teritorija pod turskom okupacijom, na kojoj žive Srbi. Danas Srbija ne zna sa sigurnošću gde su joj granice. Tamo gde ima Srbije, nema Srba. Skoro svaki Srbin danas je veći od Srbije. Tamo gde ima Srba, Srbija se ne primećuje od velikih Srba. Srbija se skvrčila k’o kuče na golomrazici. Ako su Srbi dizali ustanke zbog teritorije, onda su se grdno zajebali.

Jedini napredak koji se sa sigurnošću može zabeležiti za ovih dvesta godina jeste to da su Turke sa uspehom zamenili naši.

Turci su uzimali desetak. U prevodu na srpski – deset posto. Danas sirotinja raja ne plaća danak. Danak se danas odmila zove – porezi i doprinosi. Čuj zove?! Dolazi sam, kada ga najmanje očekujete. A danak se danas kreće u rasponu od 20% do 70%. Kada se pogledaju olakšice koje je sultan Selim Treći dao Srbima u periodu između 1793. i 1797. – u poređenju sa Božidarom Đelićem, Selim Treći liči na predstavnika humanitarne organizacije koja brine o ugroženim manjinama. Ako su Srbi dizali ustanke zbog nameta i globa, onda su se grdno zajebali.

Srbija danas nema svoja znamenja: himnu, zastavu i grb. Svaki Srbin zna koja bi himna bila pogodna za Srbiju. Koliko Srba – toliko himni. Od svih predloga meni naprimerenije deluje „Ringe-ringe raja”. Naročito su adekvatni potresni stihovi „Doš’o čika Paja, pa pojeo jaja”. Kod Srba odavno vlada nestašica jaja. A ni čika Paja se ne bi ljutio da ga metnemo u himnu. Oko zastave se Srbi još nisu dogovorili, za sada je jedino sigurno da Zastavu niko neće da kupi. Onu kragujevačku. Grb?! Kada su Crnogorci na grb stavili lava, zašto Srbi ne bi stavili dinosaurusa?! Em je veći od lava, em ga u Srbiji ima koliko i lavova u Crnoj Gori. Ako su Srbi dizali ustanke zbog znamenja, onda su se grdno zajebali.

Ako Srbi slave Dan državnosti zbog toga što je u Kragujevcu 1835. godine izdat prvi Ustav Knjaževstva Srbije, onda su se Srbi grdno zajebali. Srbija još nema Ustav.

Srbi se još nisu dogovorili hoće li monarhiju ili republiku. Srbi još ne znaju da li bi u Evropu sa Crnom Gorom, ili bez nje. Da su Srbi ostali pod Turcima, danas bi bili u Evropi. Bez Crne Gore i bez viza. Da su Turci ostali na Balkanu, i Srbi bi u Atini na Olimpijskim igrama bili domaćini. Ovako su domaćini samo Grci.

Napredak je za ovih dvesta godina, ipak, evidentan. I dalje u Srbiji najbolje uspevaju svinje i šljive. A ovih dana su se i raskrupnjale. Samo, za razliku od pre dvesta godina, naše svinje danas neće niko da kupuje. Kažu da imaju svoje. Naše svinje ostaju ovde sa nama, da nam prave društvo, a posle svakih izbora i malu decu.

Ostaju nam i šljive. Dok je nama šljivovice, svet može da nas mrzi. Zbog nje je vredelo dizati ustanke.