Novine
BreleŠke!

POBEDA – TO JE NAMA U KRVI

Bre! br. 59
23. januar 2004.

Kada se pažljivije pogledaju rezultati decembarskih izbora, primećuje se da su svi pobedili. Izgubili su samo birači. Ali, biračima je to ovde, izgleda, sudbina. Da u punu kutiju vagina ruku zavuku, birači bi izvukli neki falusni simbol.

Pobedio je SRS. Kako i ne bi, kada su radikali osvojili najviše glasova. Samim tim i najviše stolica u budućem srpskom Parlamentu. Radikalci su pravili najveću buku u Skupštini, čak i onda kada su imali jednu stolicu. I to, retku. Šta li će sada raditi, kada su im stolice ovako gusto raspoređene, to ni sam Vojislav Šešelj ne može da predvidi!? SRS se s pravom oseća pobednikom ovih izbora. Još kada bi se subote malo proredile, kada ne bi padale baš svake nedelje, osećali bi se i više.

Pobedio je DSS. Tu bar nema nikakve dileme. Najviše glasova su dobili od svih 118 demokratskih stranaka koje obitavaju u Registru politikih organa i organizacija. Svoje ljute protivnike, Demokratsku stranku bez Srbije u svom nazivu, potukli su na ovim izborima do nogu. Imaće i skoro tri puta više poslanika. Malo li je na ovu skupoću? Znate li vi koliko košta jedno poslaničko mesto? Ne znam ni ja, ali upućeni kažu: – Mnogo! To je, otprilike, cena jednog poslaničkog mesta. DSS je dobila više glasova od bilo koga iz tzv. demokratskog bloka. Logično je da toj stranci sleduje mesto mandatara. To može samo pobednik.

Pobedio je G17. Prvi put izaći na izbore i biti treći, to je ravno osvajanju Himalaja, ili kako se već zovu planinčuge na koje vole da se pentraju oni koji ne mogu bez razređenog vazduha. Kada jednog lepog dana bude imao takmičarsko iskustvo koje imaju SRS ili SPS, G17 bi mogao od 250 poslaničkih mesta da osvoji bar 316. Što bi bilo logično očekivanje čelnika stranke, ukoliko se ne dogodi u međuvremenu da uđu u Vladu, a potom izađu iz nje sa aferama i krivičnim prijavama – te se potom kolektivno utope u neku drugu stranku, kojoj tog momemnta budu zafalili promili glasačkog tela na izbornom tasu. Međutim, sada su kao “ruki”, u izbornom takmičenju oduvali mnoge iskusne i favorizovane ekipe. Šta je to, ako nije pobeda.

Pobedio je DS. Sa svim pratećim pojavama, od GSS do DC. Posle onakve vladavine, onoliko afera, onakvog  Živkovićevog nastupa u sred predizborne kampanje pred novinarima – četvrto mesto je više nego pobeda. Kad su svi otpisali DS, kada su tu stranku hteli da stave u ropotarnicu istorije, ona se vinula i ponovo rodila iz svog pepela. Kao penis, ili kako se već zove ona ptičurina koja voli da se igra vatrom.

Pobedio je SPO. Sa sve NS pride. Kao doskorašnja vanparlamentarna stranka, svaki poslanički mandat za SPO predstavlja veliki uspeh. A tek četa poslanika?! To je polička snaga koja je u prilici da se bori za svoje izvorne principe, kralja i otadžbinu, za srpsku reč a ako bude trebalo jebaće i padežima sve po spisku. A zatrebaće.

Pobedio je SPS. Kao i uvek. Dobro, ne treba sitničariti, prethodna izborna katastrofa je bila izuzetak. Njih su, po sopstvenom priznanju hapsili, napadali i razne druge nepodopštine im činili. Nedovoljno. Oni su u stvari ona ptičurina što je izrasla na sopstvenom pepelu Petog oktobra! Kada su im svi predviđali poraz, izbornu katastrofu ili nešto još gore, npr. sanitarnu inspekciju – SPS se vinuo nebu pod oblake. I, pao je u sred Parlamenta. To mogu samo rođeni pobednici.

Pobedili su SVI. I koji će nam, onda krasni Vlada! Rad u Vladi je posao a to je primerenije Japancima. Nama više leže konsultacije, dogovori, pregovori…* Da se ja pitam, Vladu ne bih ni formirao. Promenio bih Zakon u Parlamentu da Vlada mora da se formira u roku od četiri godine i mirno bih se bavio konsultacijama do sledećih redovnih izbora. Ovako, kakvi su nestrpljivi, pobednici će formirati Vladu, ona će napraviti neko sranje, onda će se pobednici posvađati i eto nama vanrednih izbora. Poučeni iskustvom sa svim dosadašnjim vladama od Aganlije i Kučuk Alije do današnjih dana, uvek nas zapadne vlada kakvu smo zaslužili. A to me najviše plaši.