Novine
BreleŠke!

CRNO-BELO U KOLORU

BRE! br. 57
5. decembar 2003.

Za srpsku populaciju, kao i za one koji nesretnim slučajem ili svojom voljom (ima i takvih pojava) žive u srpskom okruženju, poimanje sveta je daleko jednostavnije nego prosečnom Džudžubancu, na primer. Svet je iz srpske perspektive ofarban u crno-belo. Ako se primete na horizontu neke druge boje, to je siguran znak da su i one crno-bele, samo se ne uočavaju na prvi pogled. To svet hoće da nas namami, zavara i zloupotrebi na koloraturnoj osnovi.

Koliko puta ste čuli da je Amerika takva i takva?! Zatim sledi lament nad neprikosnovenim američkim doktrinama i vrednostima, sve potkrepljeno stereotipima o prosečnom Amerikancu, mahom preuzetima iz holivudske B produkcije. Koliko puta ste čuli kakvi su Česi, Francuzi, Nemci... Najbolji poznavaoci tamošnjih prilika po pravilu su upoznali pomenute ili na Jadranskom moru dok su zajedno pripremali paradajz na plaži, ili u znatno ređim slučajevima gledajući ih na ekskurzijama upriličenim preko sindikata, AFŽ-a (ili kako se već zovu sve one brojne preteče „Žena u crnom”).

Kako je u životu, tako je i na TV-u. Ovo je jedan od retkih slučajeva da se ta dva sveta poklapaju. Kada god uključim „male prijemnike” naših TV aparata, urokljivo me gledaju domaći analitičari, političari i ostali nosioci više ratnih i mirnodopskih oboljenja, preteći mi belim svetom.

Po jednima, svi nas mrze. Dođe li taj svet ovde, svi ćemo najebati (kao da već nismo), sve će nam pokupovati za sitne pare i onda svima podeliti otkaze jer oni više vole da rade nego ‘leba da jedu. U tome se potpuno razlikuju od nas, normalnih. Mi, recimo, više volimo ‘lebac nego da radimo. Što je i logično. Priroda je tako regulisala da dete prvo traži sisu. Retko se sreću bebe koje prvo traže motiku, pa onda sisu. Ovaj naučni dokaz ne važi za japanske bebe. Svet, dakle, živi za to da nas porobi, prevari, prostačkim jezikom rečeno, da nas zajebe.

Po drugima, sve što dolazi iz belog sveta toliko miriše, da nos može da vam otpadne ako nije dobro pričvršćen. Da naročito lepo miriše rektalni predeo tamošnjih moćnika, svakodnevno nam objašnjavaju oni koji su boravili u istima, pa bi ovde da prenesu iskustva.

Kakvi smo u golbalnim opservacijama, takvi smo i u poimanju sveta kada ga razbijemo na proste činioce. Kada npr. ovdašnji hronični učesnik u TV duelima zapenuša na temu Haškog tribunala, argumenti su ili da je to politički sud stvoren da bi sudio srpskom čovečanstvu i svakoj njegovoj jedinki ponaosob, ili da je reč o istorijskoj neminovnosti bez koje mi ne bismo mogli da se dozovemo pameti. Ruku na srce, ni ozbiljnije i organizovanije institucije i sile od Haškog tribunala nisu uspevale da nas dozovu pameti, pa ne znam za koji andramolj bi on bio izuzetak.

Pripadnici nebeskog naroda bi stalno da se kurče, uprkos tome što ne znaju da lete. Sve što dolazi iz sveta povod je za lament nad srpskom tradicionalnim vrednostima i poslovičnom teranju inata. Neko je sebe davno ubedio da se tako stiču politički poeni u širokim narodnim masama. Uostalom, znate li kada smo mi jeli zlatnim viljuškama?! To je bilo vreme... U to vreme smo jedni drugima vadili oči noževima. Znalo se čemu služe viljuške a čemu noževi. Znao se neki red. A zarđalim kašikama su se samo vadili zubi.

Pripadnici gmizavaca i dalje žive klečeći. Iz sopstvenog iskustva znaju da se jedino tako napreduje ili da je to jedini mehanizam da se očešu o neku donaciju ili „podršku”. Ako svi kleknemo, ima da nam procvetaju ruže. Ne samo ruže... U kapitalizmu po meri čoveka svi već dobijaju prema potrebama. U zapadnim demokratijama, dakle, već su stigli u komunizam, samo ne znaju. Čekaju naše umove da im to objasne.

A sve priče o tom belom svetu, samo su lament za unutrašnju upotrebu. Uzimaju se oralno, nekoliko puta dnevno, za vreme informativnih emisija. Od izbora do izbora. Dakle, svaki čas. Kada će konačno u ovoj zemlji da prođu izbori, pa da se oni koji se u sve razumeju, opet raspravljaju o tome da li je Troja bila kod nas ili na Menhetnu, da li je Anštajn pokarao Milevu ili je bilo upravo obrnuto... Četke i metle, vratite se. Sve vam je oprošteno.

Proći će i ovi izbori, kad-tad. Ja vam kažem!