Petar Lazić :: Breleške!

Izem ti sedmu silu kada joj je najveći problem nekakav državni činovnik Vladimir Popović kome je trebalo da ubiju premijera, odnosno mentora, da bi izašao iz anonimnosti sopstvenog nameštenja zvanog šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije.

Još više ti izem sedmu silu kada nekakva BEBA ide okolo i tužaka novinare, zakazuje ročišta po hitnom potupku i zbog nje glavni urednici podnose ostavke. Nema tu sile da se nađe ni za lek.

Beba sama ume da sisa, problem je stolica

Kada BEBA ugleda svet odmah počne da doji. Priroda ju je podarila time da sama ume da pronađe sisu. BEBA bi bila u stanju da doji ceo život, ukoliko je sami ne odbijete od sise. Priroda je, takođe, regulisala da BEBA sama ne zna sa stolicom. Da bi BEBU navikli na urednu stolicu, morate mnogo puta da joj operete ukakanu guzu. Uopšte, higijena i maniri su nešto što BEBA ne ume sama. Treba joj pomoć onoga ko je doji.

Državni činovnik Vladimir Popović, kažu očevici, pojavio se u javnosti svega dva puta. Prvi put je to bilo na porodičnoj fotografiji sa Zoranom Đinđićem i Bil Gejtsom a drugi put kada je odlučio da svedoči pred Anketnim odborom o planiranom upadu vojske u Biro za komunikacije. S njim su, dakle, mogli da se slikaju Zoran Đinđić, Bil Gejts, kao i Anketni odbor. Malo li je na ovu skupoću?

U vreme vanrednog stanja, to što vole da ga zovu Beba, držalo je prigodna predavanja glavnim urednicima. Doduše ne svima, samo onima koji su hteli redovno da pohađaju nastavu na velikom školskom času zvanom “Brifinzi u Vladi Srbije”. Preživeli sa brifinga tvrde da je razloge za okupljanje čelnika tzv. sedme sile činovnik Popović formulisao u jednoj rečenici: “Mi želimo da vam novine ne budu bezvezne”. U prevodu na srpski, da nije bilo njega i glumca Lečića, novine bi u vreme vanrednog stanja bile bezvezne. Stručnjaka za bezvezarije u novinama kasnije su nezadovoljni polaznici optužili za selektivno davanje informacija, privatizovanje funkcije i još koješta.

Gordana Suša, npr. nije imala priliku da se slika sa činovnikom Popovićem, ali je zauzvrat imala priliku da se nasluša uvreda i pretnji koliko joj uši žele a sve zbog toga što je potpredsedniku vlade Nebojši Čoviću postavila pitanje o činovniku Popoviću. To je toliko iznerviralo činovnika Popovića, da je pozvao Sušu, izvređao je i pri tome joj izgovorio rečenice koje je Suša videla samo u svom dosijeu u DB-u. Dakle, činovnik Popović nije samo stručnjak za bezvezarije u novinama, on je i svestrano informisana ličnost. Načitana, takoreći. I dok kažete “sablja” onaj ko čita tuđi dosije, vrlo brzo počne da zaviruje u tuđu stolicu. Ovde mi sve na to miriše.

Američki ambasador Montgomeri potvrdio je u razgovoru sa urednicima NIN-a da je državni činovnik Vladimir Popović naručio kod Željka Mitrovića prigodne napade na B 92. I, kao u svakom pristojnom restoranu, naručilac je bio brzo poslužen.

Navedeni prilozi za biografiju šefa Biroa za komunikacije govore da pomenuti činovnik Popović veoma specifično doživljava svoj osnovni radni zadatak – komunikaciju sa medijima. Ili organizuje predavanja za uži krug polaznika, ili noću zove novinare da bi im skresao sve po spisku… Ukoliko trenutni premijer Živković stvarno misli ono što je rekao (da je Vladimir Popović uspešan činovnik), onda ispada da je takva komunikacija sa medijima zvaničan stav Vlade. A, od toga, do povratka u opoziciju samo je jedan korak. Ko ne veruje neka pita socijaliste.

Nekakav građanin sa konspirativnim nadimkom BEBA, za to vreme ide okolo i tužaka novinare. Večernje novosti, B 92, NIN… spisak nije konačan. Da novinari ne bi pomisli da su povlašteni, BEBA je tužila i Fond za humanitarno pravo, i Vojislava Koštunicu, i… spisak takođe nije konačan. I svuda traži milionske odštete za povredu ugleda i pretrpljenu duševnu bol. Uz to, ročišta se zakazuju brzinom na kojoj bi i hitna pomoć mogla da pozavidi.

Međutim, postoji mala pravna začkoljica u svim tih sporovima. Da bi uopšte mogao da se vodi postupak, moralo bi prethodno da se utvrdi da li uopšte postoji predmet spora, tj. da li ta BEBA uopšte poseduje ugled i da li ima dušu. Ukoliko se sudskim veštačenjem utvrdi da pomenuta BEBA ima ugled, onda je doista moguće povrediti isti. U protivnom, predmet spora ne postoji. Isto važi i za dušu, tj. za nanetu duševnu bol. Jedan ozbiljan kozilijum bi tu imao puno posla da utvrdi činjenično stanje.