Novine
BreleŠke!

MAGIČNI BROJ PEDESET

Bre! br 50
6. jun 2003.

Ko preživi 50 godina, treba mu staviti
obojak (ili hleb) na čelo i ubiti ga.
“Srpski mitološki rečnik”
(Odrednica: “Brojevi”, str. 70)

Sudeći po srpskom narodnom verovanju pedeset je poprilična brojka. Nepristojno velika. Otuda se i lapot vršio nad onim koji preživi pedeset godina. Doduše, stavljao mu se “obojak (ili hleb)” na čelo – da mu bude lakše. U istočnim krajevima, dok bi sin ubijao oca, za vreme lapota bi izgovarao: – Ne ubijam te ja, nego ovaj lebac! Da bude lakše i Ocu i Sinu. I Svetom Duhu. Amen.

Šta je ovde preživelo pedeset godina?

Prva Jugoslavija, očigledno, nije. Ona, monarhistička. Trula i kapitalistička. Nju su njeni sinovi potamanili uz pomoć spoljašnjeg neprijatelja, pošto sami nisu mogli sve da postignu. Razbili su kapitalizam k’o beba zvečku, da bi sada njihovi unuci imali čime da se zanimaju i da taj isti kapitalizam grade od nule.

Onoj, Drugoj Jugoslaviji malo je nedostajalo da napuni pedeset godina. Ali su se iznebuha pojavili Titovi duhovni sinovi sa “obojkom (ili hlebom)”. Cirkus šestorice predsednika obilazio je prirodne lepote Druge Jugoslavije, ali to nije dalo prave rezultate na poslovima rasturanja. Moralo se pribeći oružju. I dok dlanom o dlan… nadležni faktori za rasturanje počeli su da apaludiraju sebi i svom delu. Ispostavilo se da su svi narodi i narodnosti sa stanovitom količinom oduševljenja dočekali raspad majke ima ga, otadžbine. I ne samo to. Naprasno se ustanovilo da je otadžbina bila tamnica naroda u kojoj radnici, seljaci i poštena inteligencija nisu mogli oka da sklope. Tek probuđena nacionalna svest proizvodila je toliku buku, da ni neprijatelj nije mogao da spava. Eto, baš toliku buku pravi tek probuđena nacionalna svest.

Treća Jugoslavija nije dočekala ni pubertet, a već se raspala na proste činioce. Na dva oka u glavi. Takvu razliku u dioptrijama svet nije video. Kakav svet… to ni Filip Višnjić nije video.

Četvrtu Jugoslaviju, kako čujem, napravio je neki entuzijasta u Subotici. Možda nadživi onu Treću, zbog blizine Mađarske, mada čisto sumnjam. Ni Mađari tu više ne mogu da pomognu. Previše su se družili sa nama.

Pedeset godina mira ovaj narod nikada nije sastavio u kontinuitetu. Uvek bi se pojavio neko sa “obojkom (ili hlebom)”.

Kod Srba, bre, ništa nije preživelo pedeset. (Dobro, drug Tito jeste, ali on se ne boduje, jer su Srbi naknadno ustanovili da drug Tito i nije bio njihov drug, mada su mu nosali štafetu, proglašavali ga za trostrukog narodnog heroja, doživotnog predsednika i nekada ga voleli više od mame i tate).

Srpska struja bi trebalo da radi na 50 Hz, ali mućak… Obično radi na manje. Bar tako tvrde ljudi iz “Elektrodistribucije”. Šta ljudi?! Inženjeri! Ni struja neće da dođe do pedeset. Nije luda. Zna s kim ima posla.

Retko koji Srbin ima pedeset zuba, mada su mnogi pokušali. Kada se prosečni muški Srbin razboli, taj umire i kada ima temperaturu 37,6. Nijedan još nije dostigao 50. Mislim na temperaturu, ne na santimetre. Na veliku žalost prosečnog ženskog Srbina.

Retko koji Srbin doživi pedeset godina, mada mnogi tvrde da imaju više. Lažu. Srbin koji tvrdi da ima više od pedeset, tek se sprema za pubertet. Naša nauka je to poodavno dokazala, samo krije rezulatate, da nam belosvetske barabe ne bi maznule recept za večnu mladost, kao što su nam već ukrali “Teslino tajno oružje”, perpetuum mobile za krckanje oraha bez dodatnog utroška energije, Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i još nekoliko sličnih naučnih otkrića.

U Srbiji ni temperatura neće da pređe pedeseti podeok, mada smo uporno radili na tome. Ovde ni vladajuća koalicija nema pedeset članova, mada proizvodi takvu halabuku i zvuči toliko disonantno da se stiče utisak kako predsedništvo DOS-a čini bar pedeset mačora pripravnih za parenje, a ne samo osamnaest. Kada kažem osamnaest, mislim na lidere stranaka iz DOS-a, a ne na mačore.

Ni Evropska unija nema pedeset članova. Bar za sada. Ali, imaće kada nas primi. Do tada, kako stvari stoje, mi ćemo biti Zajednica nezavisnih država Srbije & Crne Gore & Kosova & Metohije & Vojvodine & Sandžaka… I dok kažete “Tranzicija” – imaće Evropa pedeset država. A onda će doći neko da stavi Evropskoj zajednici “obojak (ili hleb)” na čelo. Zato Evropa samo na nas čeka. Da nas primi.

Umalo da zaboravim, u rukama držite pedeseti broj Bre!