Novine
BreleŠke!

NAZOVI NN RADI UBISTVA

Bre! br. 45
14. februar 2003.

U ovoj zemlji većinu zločina počinilo je NN lice. Već godinama pratim njegove pizdarije i pitam se – dokle će?! Do ovog kamena. Drzne li dalje, čuće
ministra policije koji prevrće nebo i zemlju…

U vreme vladavine Slobodana Miloševića, svaka Nova godina počinjala je njegovim obećanjima da će to biti godina obračuna sa mafijom. Kada jednog dana, današnja deca budu pričala svojim unucima kada im se prvi put dogodilo nešto značajno u životu, reći će: – Bilo je to one godine kada se država obračunavala sa organizovanim kriminalom. A koje godine se zaista dogodilo to što im se dogodilo, (1996. ili 2003.) moraće da pogledaju u kalendar… Ni manje države, ni većeg obračuna sa kriminalom. Ili je nama kriminal toliki, da ne može da stane u ovolicnu državu i njenu vlast, ili nas neko, da izvinite na izrazu, zajebava sa tim kriminalom. A možda je u pitanju i jedno i drugo.

Ima pojedinaca koji misle (pojavu mišljenja nismo uspeli da iskorenimo, uprkos stanovitim naporima) – da to sama država organizuje kriminal. Ja u to ne mogu da poverujem. Prvo, jer država ne može ni sebe da organizuje a nekmoli kriminalce. Drugo, za organizovani kriminal, kažu, treba mnogo para, a kao što znamo naša država je u besparici. Naša država je gola i bosa, što se vidi na prvi pogled, kada se posmatraju naši ministri. Ima onih koji misle da nisu svi naši ministri za posmatranje i ja se sa tim mišljenjem potpuno slažem. Stvarno, pojedini ministri nisu ni za posmatranje.

Govorimo li o odnosu države i organizovanog kriminala, mislim da je situacija upravo obrnuta. Ukoliko ima kakvog-takvog uspeha u organizaciji ovakve države, iza toga mora da stoje kriminalci. Organizovani. Organizovan kriminalac je, što mu i samo ime kaže, organizovan, dok je državnim službenicima u ovoj zemlji to retko kada polazilo za rukom. Organizovan kriminalac, po prirodi stvari ima novac, koji državi nedostaje. Dakle, ako je neko nekoga organizovao, onda će pre biti da su kriminalci organizovali ovu državu, nego obrnuto.

Kriminalci su ozbiljni ljudi, odgovorni… drže reč. Drže, doduše i utoku, ali nije to najgore za šta čovek može da se uhvati. Njima vredi verovati. Glupo je ne verovati kriminalcu, pogotovu ako ima uverenje da mu treba verovati. Može da strada neko ni kriv ni dužan. A to nijedan kriminalac ne želi. O tome pišu u svojim sočinenijima gospodin Čume i gospodin Legija, gospodo čitaoci, a ne o onome što ste vi pomislili da pišu.
Mene, dakle ne brine organizovani kriminal. Bože sačuvaj da njega iskorenimo, država bi nam se raspala na Srbiju i Crnu Goru. Mene brine NN lice.

U izveštajima policije najčešći počinilac je NN lice. Kada sud podiže optužnicu, najčešće to radi protiv NN lica. Kada neki ministar hoće da saopšti neku grozomornu vest, on se uvek pozove na NN lice. Meni se čini da je to NN lice krivo za sve. Kakav organizovani krminal?! U ovoj zemlji ne možete ni sahranu da organizujete a da vas bar troje ne pita: – Jel’ može neki drugi dan?

Organizovani kriminal je mala beba u odnosu na NN lice. Da sam neka vlast, kao što hvala Bogu nisam, ja bih uhapsio to NN lice… i mirna Bačka. Valjda bi se posle toga smirili Srem, Banat i sam Čanak. Jasno je meni da je NN lice počinilo tolika sranja, nego mi nije jasno kako stiže na toliko mesta, odjednom? NN lice je čudo od čoveka. Zato naša država ne može da izađe na kraj sa njim. Država se nalazi na jednom mestu, a NN lice stiže svuda. Kao da ima perušku u dupetu. Ili nešto još tvrđe…

Kada bi vlast uhapsila NN lice, mislim da bi kriminal nestao. I tačka.