Novine
BreleŠke!

DOS U RALJAMA ŽIVOTA

Bre! br. 40
8. novembar 2002.

ŠTEFICA CVEK U RALJAMA BATE ŽIVOJINOVIĆA:

– Sa’ću da te karam. Prvo ovako, pa onda ovako… A onda, deseti put ću da te rastačem k’o ovo pile…

Štefica ode u kuhinju, po principu “Majstore, jel’ može kafica”, da ne bi ispala nepristojna i da se ne bi pomislilo da je njoj stalo samo do rastakanja… Kad tamo, a ono – međutim. On hrče li hrče… Ili, u prevodu na srpski, da nas ceo svet razume: – Tako mi karamo.

USTAVNA POVELJA:

Sa’ će je pravimo. Dok Štefica ode da zakuva kafu i vrati se na mesto rastakanja Ustavne povelje… zatekne hrkanje! Nema ni k od ustavne povelje.

SISTEMSKI ZAKONI:

Sa’ će da ih donesemo. Prvo ovakve, pa onda ovakve… U međuvremenu ćemo i novi Ustav da donesemo. Ima da ga rastačemo k’o ovo pile… I dok je Štefica zakuvala kaficu, DSS je zahrkao. Ostali subjekti političkog života, takođe. Šta takođe – to ni milicija ne zna! Mada je prevrnula nebo i zemlju da sazna.

IDEMO U EVROPU:

Toliko se priča  dolasku u Evropu, kao da je ta Evropa na kraj sveta čađava mehana, pa se u nju odlazi mrtav pijan ili mrtav trezan. U svakom slučaju, uz mnogo muke… i ne sasvim svojom voljom. Da smo, umesto u Evropu, odmah krenuli u pizdu materinu, manje bismo se natezali i manju bismo buku pravili. I dok je Štefica skuvala majstoru kaficu… on je zahrkao.

REFORME:

Sa’ će da ih sprovedemo. A onda, desetu reformu ćemo da rastačemo k’o pile… kučine. Za sada se čuje samo hrkanje koje povremeno prekida buncanje: – Tranzicija, tranzicija, tranzicija… sa’ ću da te… tranzicija…

ORGANIZOVANI KRIMINAL:

Sa’ će da ga po’apsimo. Četiri meseca pre no što je ubijen nekakav Badža, po zanimanju pandur – umro je Mića Popović. Sve novine su tada na naslovnim stranicama donele sliku nekakvog Badže i vest o tome koliki je gubitak za srpsko čevačanstvo njegova pogibija, dok se vest o smrti Miće Popovića nalazila na stranicama označenim sa “Kultura”. Kada u zaglavlju piše “Kultura”, to je siguran znak da je unutra nešto dosadno k’o čestresnica i da pristojan čovek to treba da preskoči prilikom čitanja. Kada je pre mesec i koji dan više, umro Brana Petrović, ta vest je obišla srpsko čovečanstvo krišom. Poneko je objavio rečenicu-dve, većina ni toliko. Na sahranu, dva dana kasnije, nijedna televizija nije poslala kamere. Nijedna redakcija nije poslala novinare. A kada je sahranjen Boško Buha (nije onaj bombaš iz čitanki) – udarne informativne emisije su počinjale tom vešću. U međuvremenu su prevrnuti nebo i zemlja, pohvatani neki likovi za koje se još sa sigurnošću ne zna da li su utepavali prethodne ili su planirali utepavanje aktuelnih… svejedno, dok Štefica skuva kaficu, neko će da pridrema.

DOS:

Sa’ će da se raspadne! Sa’ će da se sastane! DSS ima poslanike u Skupštini. DSS-u izbacili poslanike, sami su pridremali. DSS-u poslanike vratio jedan sud. DSS-ove poslanike neće da vrati drugi sud. Koštunica i Đinđić se dogovorili… Sa’ će da nas karaju. Koštunica i Đinđić ne govore. Ima da nas rastoče k’o ovo pile. Koštunica i Đinđić govore, ali kao da ne govore… Dok Štefica zakuva kaficu, Koštunica će da zahrče… Poslednja vest kaže da DOS postoji jer je neophodno da zajedno rade na… E, da su na mom radili, veći bi prostor za politički dogovor imali.

Hoće li konačno ovde da se pojavi neko ko će da se skine u bokserice, raščereči pile, obeća: – Sa’ ću da te karam!, a onda, kada mu mi skuvamo kaficu, on ispuni obećanje?!